Nenadležnost koja se ne priznaje, već je nasilnost!

Šta je najveći doprinos studentskog pokreta, pre i bez obzira na ishod budućih izbora, stvar je za diskusiju. Opravdanije je nabrojati doprinose, bez rangiranja, i isticati ih. Pa i radi uticanja na ishod izbora! U tom smislu, jedan od njih i svakako većih, je nabijanje na nos Vučiću da je "nenadležan". Za mnogo šta! Bila je to i krupna novost, i nova reč u dosta siromašnom rečniku političkog života svedenog na etikete. A sadržinski, reč je odgovarala činjenicama.

Razumljivo je objašnjenje cenjene i tražene. ali ipak apstraktne, "vladavine prava". Na primer, staro pravilo da niko nije sudija u svom slučaju, priznavanje je nenadležnosti stranaka i nadležnosti suda. Stalno da li je neko za ono što radi i masno je nagrađen za to kvalifikovan, kompetentan, ima reference..., opravdano je pitati i ponavljati, tražiti da takav bude. Ali je ne samo naporno, nego i uzaludno. Dovoljno je, što je, "nadležan!". A da li jeste ili nije, lako je utvrditi. Uvidom u nadležni dokument! U slučaju koji je inicirao studentsko prozivanje Vučića, Ustav… Umesni i efektni primeri Vučića koji se ne obazire na Ustav kao sudija o svemu i svakome (mnogo ozbiljnije od "mirođije u svakoj čorbi"), uz samo malo podsećanja na ono što mu sleduje po Ustavu i Zakonu, zaokružuju objašnjenje. Tako da se njemu s pravom može uputiti njegovo: Ko si bre, ti? (Da se ne obazireš na svoju nadležnost).

Reč je kratko korišćena pa je nezasluženo zaboravljena, tim pre što nije nađena druga toliko umesna... Nadležnost je izuzetno važna stvar, nenadležna može biti čak i institucija, ne samo pojedinačni čovek. Nije svojstvena samo čelniku ove vlasti, i ne mora nestati sa njegovim i njenim odlaskom! Zato se može pitati zašto je zaboravljena, i u samom studentskom pokretu? Da nije zbog sklonosti ka nenadležnosti, kod nas uopšte? Pre toga sklonosti na koju upozoravaju ozbiljnija istraživanja: "vladavini čvrste ruke", normalno jedne i za sve nadležne? Studenti su deo nas, nenadležnost je ispoljavana i od strane "demokrate" Tadića, koji je premijera Cvetkovića sveo na "fikus", kafe-kuvaricu, kako su ga prikazivali karikaturisti! Tako da ne treba isključiti grešnu misao: na prekoračivanje nadležnosti, spremne su i osobe koje Vučiću zameraju nenadležnost! Ili "razumevanju" svog ili sebi bliskog, ako dođe na vlast...

Zato bi u predizbornoj kampanji, studenti trebalo da nastave sa insistiranjem na borbi protiv nenadležnosti. A skloni istinskim promenama da ih na to podsećaju, zaključno sa istim u slučaju da njihova lista postane vlast. U slučauju neuspeha, Vučić će biti i te kako nadležan! To mu sleduje kao Premijeru, i sa većinom u Skupštini koja je takođe i te kako nadležna. Treba li dokazivati da bi pritom pažljivo vodio računa da Predsednik, pogotovu ako nije iz njegove stranke, ne mrda izvan svojih nadležnosti?