Učitavam tekst...
Učitavam tekst...
Ne treba ozbiljno uzimati, najnoviju Predsednikovu najavu ostavke! Bez obzira na razliku od letošnjeg: "Još samo nekoliko sedmica", najavljenu na precizan datum. Jeste lepa, ali došla bi na samo mesec dana pre izbora! Usto je iz kategorije već viđenog: "Baš lepo, još samo da je ostvarivo...".
Ne radi se o Predsednikovoj bojazni što po Srbiji već trče studenti! Problem je kako da to radi on, u svojstvu "običnog građanina"? Putuje sam Srbijom, u polovnom automobilu, bez pratnje kola sa rotacijom, zaustavljanja saobraćaja, garantovane dobrodošlice kontrolisanjem prisutnih... Zna on da će u Srbiji biti samo "bivši Predsednik Republike" i "običan građanin", koliko je dosad u SNS samo njen bivši predsednik. Ali zna da će biti i onih koji će se prema njemu ponašati kao zaista "običnom građaninu!". Pa i gore... Dosta mu je (i preko glave!), što će morati da sedne na "državnoj televiziji" sa nekim iz Studentske liste i ostalih, kao samo jedan od njih. Ne gine mu ni izlaganje makar dobacivanju sa strane, i zaštita samo "crnih majica". (Crnih, na šta to podseća?).
Naravno da bi bilo i odanih "organa" u civilu, ali to bi bilo drukčije nego sada. Zvanično, i za dosadnu stranu javnost, bili bi stranačka para-policija. Koja se neće ni truditi kao ranije, pitanje je hoće li ih policija zaštititi kad nasrnu na građane. Policajci slušaju vlast, ali to treba čine (budu zaposleni), i ako se ona promeni... Uopšte, hteli-ne hteli, svi koji su voljno ili nevoljno njegovo svakodnevno prekoračivanje nadležnosti pratili svojim, morali bi ipak da se prihvate poznanija svojih prava i obaveza...
Položaj "u narodu", među biračima..., "nenadležan a za sve nadležan", u svakom slučaju bio bi drukčiji. Neshvatljiv, i za njega teško (nikako!), prihvatljiv! Više ne bi bilo (toliko) nade, da će stvari rešavati po kratkom postupku, Palminim "A za gospođu, tri hiljade!", odnosno "Drobnjak, vidi da se taj sokak, već sutra asfaltira!". O čemu da govori narodu, on navikao da obećava? Može da nastavi, navika je druga priroda, ali obećanje ipak jednog od kandidata, nema težinu obećanja predsednika ili premijera. I opet je tu ta dosadna "studentska lista", za koju je teško reći da nije makar dosta ozbiljnija od kojekakvih "autentičnih", "Samo mi!", odnosno "Jedino mi!". Normalno ne bi bilo ni toliko straha od njega, ni od njegovih...
Neki njegovi, i za ovo kratko vreme bi ga napustili. "Što je sigurno, sigurno!", da brod ipak ne tone, kad ga ne napuštaju pacovi nego sam kapetan? Garantovano deo onih koji su po pasjoj žezi učestvovali u putujućem pozorištu (da izvini pozorište), izloženi podsmehu dela meštana. A neki od "krupnih" bi se i "presvukli", i napali! Slatka osveta, za ono što su trpeli...
Pošto se čuda ipak dešavaju, sujetan i svojeglav kakav je, možda će Predsednik i podneti ostavku? I konačno malo usrećiti, one kojima je odavno na vrh glave...