Korak napred: silazak sa televizije, na plakate?

Konačno je u Beogradu i kod nas, verovatno i drugde po zemlji Srbiji, počeo "rat plakatima!". Nadajmo se da neće biti zamenjen nečim drugim, a nije loš iz još jednog razloga. Podseća opoziciju da nedostupnost televizija sa nacionalnom frekvencijom, može bar delom nadoknaditi dostupnošću i jevtinoćom plakata! I šteta je što se plakata setila, tek kad su naprednjaci polepili svoj. Pod uslovom da se ne zadovolji njihovim skidanjem i cepanjem!

Ponavljamo da plakat uopšte nije skup, nije presudan kvalitet papira i boje. A na ovom naprednjaka vredno je samo to,  poruka im je krajnje diletantska. Nejasna, zbog "krvavih ruku" lako je pomisliti, i da je opozicioni! Upućivanje strelicom i navođenje imena, priznanje je neverovanja u prepoznatljivost dotičnog. Čak ni rektora Đokića! Koga van sadašnjih i bivših studenata, uopšte zanimaju profesori i njihova hijerarhija? Usto, jeste "olajavan ko niko njegov", ali nije dovođen u vezu sa "krvavim rukama!". Ostali su još manje poznati, pa i olajavani. Bodiroga je svakako izuzetak u smislu zaista poznat, ali otkud njemu "krvave ruke"?!

Pare za jeftinije plakate lako bi se skupile, sposobnih i vickastih (što znači i "otrovnih"), u opoziciji garantovano ima. Ali principijelni problem je, po svemu sudeći, onaj zbog koga nema ni nekog pisanog glasila "opozicije!". Glasno, da je važnije i hitnije, "okupljanje" opozicionih stranaka. Prećutno: a ko da skuplja, određuje ko će (čiji će!), praviti plakat? (Isto važi za još jeftiniji i dostupniji, letak). I pogotovu na neki način "potpisati", odnosno učiniti vidljivim, ko stoji iza njega... 

Uopšte, bila bi to mnogo krupna promena, toliko da se ne može podneti. Tako da ostaje poznato i uhodano, otkrivanje rupe na saksiji: da je Vučić autokrata koji prerasta u diktatora. Uz otkrivanje vruće vode da ga "Zapad" drži, zarad svojih interesa. Ne bilo čudo ni novo kukanje na vlast: što i parlamentarnoj opoziciji, za plakat ne odobri novčana sredstva?