I nereligiozno sveto, ima svoje sveštenike i krstaše...

Razlikovanje svetog i svetovnog, mnogo je starije od razlikovanja koje prave religije. I ne čeka se da one nešto proglase svetim, pridajući nečem ovosvetskom prirodu "onosvetskog". Jer je jako vredno za pojedinca ili grupu, i obavezno proglašavano takvim, za svakog. Što ne bi bilo vredno pažnje da se radi o njihovom visokom uvažavanju dotičnog, a ne i uverenja da se radi njega mogu koristiti sva sredstva.

Pritom poprimajući prirodu svetog, postajući ne samo opravdana nego i "posvećena". Počev sa "posvećenom laži" iz usta boraca za sveto i uveravanjem da je sve što čine opravdano, ispravno, i jedino moguće! Sve, mada na sveto za sve, niko ne bi trebao da ima monopol Ali zbog odnosa između svetog i sredstava želi se monopol, i za neposvećene tvrdi da ne razlikuju sveto i svetovno. Pa ni borbu za jedno, ili drugo...

Među "novim" svetim predmetima, mestima, pojavama, ljudima.., nenastalim kao religiozni odlukom određenog organa i po propisanoj proceduri, posebno se ističe otadžbina. (Može i domovina, kod nas "sveta srpska zemlja". Podrazumeva se odgovarajući narod, njegova država...). Ništa čudno, još su Rimljani skovali slavni izraz "Salus patriae, suprema lex esto!". (Spas otadžbine, najviši je zakon!).

Opravdava i zahteva i ono što je u drugim slučajevima diktatura, čisto bezakonje! Blaži postupci kao nemoral i neistina, nisu vredni pažnje. Takva kakva je, previsoka vrednost, svetinja..., otadžbina je stalno u opasnosti. Ko to ne vidi nezainteresovan je za nju, i ne razume da "Na ljutu ranu treba staviti ljutu travku!". Samo propitivanje "nadležnosti" za brigu o njoj, kao i umesnosti i opravdanosti pojedinih postupaka, takođe je neinteresovanje za otadžbinu! (Mada su morali da svare tiše izgovarano: "Dok su senatori većali, Rim je pao...").

I u ovom svetlu treba posmatrati najavu, Pokreta za narod i državu! Nimalo novog, samo nastavlja ono što je prećutno ili otvoreno činio i čini, najveći deo stranaka i pokreta. Tako da bi cinik mogao reći da je zaista novo, redosled. Dosad je, uključujući Srpsku naprednu stranku, na prvom mestu država sa Kosmetom, a narod na drugom... Isto važi za postupke. "Rusija napala Ukrajinu!" (na naslovnoj strani Informera), jeste laž ali posvećena. Služi Rusiji, ovdašnjoj staroj svetinji... Posvećeni postupci su od čisto verbalnih, a u normalnom svetu kažnjivih uvreda na račun političkih protivnika, pa do "praktičnih". Ne samo prema političkim protivnicima, nego sklonih propitivanju EKSPO-a, ili kupovine "Rafala".

Ogromni troškovi iziskuju "debelo" obrazloženje činjenicama i brojkama, čega nije bilo ni za ipak mnogo jeftiniji spomenik Nemanji. Lakše je i najblažu sumnju na koruptivnost, ekonomsku i političku problematičnost, vojnu neopravdanost..., nazvati grehom i svetogrđem. Poštujući sekularnost: još jednim ispoljenjem onih koji "Mrze sve što je srpsko!".

A i inače, čemu obrazloženje, kad se o svečevim postupcima ne raspravlja? To je bogohuljenje...