Učitavam tekst...
Učitavam tekst...
Nezapaženo je prošao još jedan, u ranijem "sistemu" važan praznik, četvrti jul kao Dan borca. Normalno, zbog ignorisanja svega vezanog za taj sistem, uključujući pitanje nema li u njemu i starijeg i trajnijeg? Tako da očišćen od političkog i ideološkog, vredi opstanka...
Zar herojski ili samo borački (ratnički) narod, ne treba da ima praznik posvećen upravo borcu? Kao takvom, svakom..., i time praznik nevezan za ličnost, događaj, kao sedmi jul Dan ustanka naroda Srbije! A ko hoće ili ima razlog, neka pritom u vidu ima tačno određenog borca. Pogotovu, svog! Bio bi i neka vrsta "dopune", Neznanom junaku. Ima spomenik kome se obavezno klanja i svaki strani šef države, ali nije praznik. U slavu je junaka, ali rat je pre niz borbi nego junačkih podviga, a boraca je neuporedivo više od junaka... Bio bi palima u svim ratovima, uključujući za Srbiju između braće, "oba oslobodilačka pokreta" bila su za Srbiju, normalno je videvši drukčije. Pa i palim u skorašnjim "ratovima u kojima Srbija nije učestvovala". I koje niko ne pominje, osim rodbine i prijatelja!
Skorašnji praznik normalno je sporan, ali koji kod nas nije takav? Ili koji bi, bio nesporan? Osim za one koji "skromno" misle, da ono što oni misle, "misli svako normalan!". Usaglašavanje i glasanje oko dana posvećenog borcu odnosno svim borcima, trajalo bi dugo i obilovalo svim i svačim. Od naturanja "svog kandidata", do nipodaštavanja i onog ko misli drukčije i njegovog "kandidata". Neukusno i nedostojno, boraca kroz vekove... Sledeći zakeranja i oko Spomenika neznanom junaku: da li je junak ili nije, da li je Srbin ili nije Srbin! Potpuno obesmišljavanje polaznog i poslednjeg: neznanom!
Skorašnji praznik ne mora se prihvatiti, ali nešto od njega valja kao nauk, u traženju prihvatljivog. Pre svega, zgodan je za praznovanje kao letnji, a samo porodični praznik je za "u kući". Nisu preslave (slave čitavog naselja), slučajno tokom leta! I ne samo kao litije za kišu, u gradu za to nisu ni bile... Druga stvar je nevezanost za ličnost, ili (i) događaj. Ko se danas osim sve ređih metuzalema i istoričara kojima to spada u posao (što ne znači da su metuzalemi), seća zašto je baš Četvrti jul? I to 1941. godine, i odluke KPJ da se diže ustanak protiv okupatora? Kao što i impozantni spomenik iznad Valjeva, sve više predstavlja simbol. Otpora boraca protiv okupacije, ako oni ne zaslužuju poštovanje, menjajmo pisanu i nepisanu istoriju! A ne "Borcima revolucije", kako se još uvek piše, i tamo nekog Stevana. Zakerala koja od zakeranja žive, odmah bi rekla: "Ne, nego Stjepana!". Njihova stvar, kao i sklonih "prebrojavanju krvnih zrnaca", koji bi pitali "zašto tom Hrvatu"? Ne šta je "taj Hrvat" učinio u Srbiji, i za Srbiju...