Od Roberta Kalvija, "božjeg bankara" do Alta banke: Da li ćemo imati snage da se suočimo sa istinom?
Postoje događaji koji nam se, i posle više decenija, neočekivano vraćaju u sećanje — ne samo zbog svoje dramatičnosti već i zbog pitanja koja su otvorili, a na koja ni danas nemamo zadovoljavajuće odgovore.
Banke, kapital i politička moć
Početkom osamdesetih godina, tokom svog ekonomskog obrazovanja, sa posebnom pažnjom i iz različitih uglova pratio sam aferu italijanske Banco Ambrosiano, njenog predsednika Roberta Kalvija i masonske lože P2, koju je predvodio Ličo Đeli.
Tada sam, kao mladi ekonomista, prvi put imao priliku da potpunije razumem, koliko duboko mogu biti isprepleteni finansijski kapital, politička moć i institucije države. Bila je to afera koja je daleko prevazilazila granice bankarstva. U njoj su se preplitali međunarodni finansijski tokovi, politički interesi, veze sa Vatikanom i neformalne strukture moći. Kalvijeva misteriozna smrt 1982. godine dala je aferi dramatičnu dimenziju, koja je otvorila pitanje kako finansijski kapital može postati instrument političkog uticaja i koliko duboko takvi odnosi mogu prodreti u institucije države.Jednostavnije rečeno, javnost se suočilasa postojanjem i delovanjem neformalnih centara moći izvan demokratske kontrole.
Gotovo četrdeset četiri godine kasnije, zatvaranje ALTA banke u Srbiji vratilo me je tim pitanjima. Danas, posmatrajući sudbinu nekadašnje JUBMES, sadašnje ALTA banke, postoji i sasvim lični razlog, utemeljen u mom neposrednom profesionalnom iskustvu.
Tokom višegodišnjeg mandata (2009-2012) obavljao sam funkciju predsednika Skupštine akcionara JUBMES banke, kao predstavnik državnog kapitala, u periodu koji pamtim po izuzetnim poslovnim rezultatima. Sa dubokim poštovanjem se sećam stručnosti, upornosti i umešnosti tadašnjeg menadžmenta banke u rešavanju problema međunarodnih potraživanja (naplata "nemogućih" državnih dugova nasleđenih iz zlatnog doba jugoslovenskog izvoza), čiji je uspeh ostao zabeležen kao finansijski najuspešniji period u novijoj istoriji JUBMES banke, pre nego što je transformisana i preuzeta od strane novog vlasnika.
Za JUBMES banku ostao sam emotivno vezan, nastavljajući da pratim njen razvoj i kasnije promene. Zato za mene zatvaranje i propast ALTA banke, nastale transformacijom nekadašnjeg JUBMES-a, nije samo još jedna bankarska afera. Ona otvara pitanje kako je jedna banka, koju pamtim po izuzetnom poslovanju, kroz promene vlasništva, poslovnog modela i institucionalnog okruženja stigla do svog kraja. Ali i mnogo važnije pitanje: šta nam taj proces govori o odnosu finansijskog kapitala, političke moći i odgovornosti države?
Kada bankarska kriza preraste u društveni problem
Italijanska afera pokazala je da bankarski kapital može postati instrument političkog uticaja, a da posledice finansijskih nepravilnosti mogu prevazići sudbinu jedne banke. Istraga o masonske loži P2 otkrila je mrežu povezanu sa delovima političkog, finansijskog, bezbednosnog i medijskog sistema Italije.
Sličnosti između slučajeva Banco Ambrosiano i ALTA banke opravdano otvaraju niz političko-ekonomskih pitanja: Kako je ALTA banka ostvarila tako brz rast? Kakvu je ulogu u tome imala saradnja sa javnim sektorom? Ko je odlučivao o plasiranju javnih sredstava i kako su nadležni kontrolisali rizike?
Prema istraživanju BIRN-a (1), koje prenosi RTS, krajem septembra 2026. približno 400 miliona evra depozita javnog sektora, javnih preduzeća i banaka u stečaju nalazilo se u ALTA banci, što je činilo oko četvrtine njenih ukupnih depozita. Taj podatak ne predstavlja utvrđen iznos štete, ali jeste ozbiljan razlog za ispitivanje odgovornosti u upravljanju javnim novcem.
Posebno ilustrativan primer predstavljaju različite sudbine depozita lokalnih samouprava.
Prema izjavi gradonačelnika Novog Sada Žarka Mićina (2), Grad je uspeo da razroči ranije deponovanih 5,2 milijarde dinara pre otvaranja stečaja ALTA banke dok je deo sredstava gradskih javnih preduzeća ostao nedostupan. S druge strane Grad Vranje (3) je saopštio da mu nije vraćeno 177 miliona dinara prekonoćno oročenih sredstava. Leskovac (4) pokušava da povrati 78 miliona dinara, uz tvrdnju da je obaveza njihovog povraćaja dospela dok je banka još imala dozvolu za rad.
Kako je i kada Novi Sad uspeo da povuče sredstva? Ko je doneo odluku i na osnovu kojih informacija? Zašto drugim gradovima sredstva nisu vraćena? Da li su razlike nastale zbog ugovornih uslova, vremena dospeća, blagovremenosti naloga, finansijskih mogućnosti banke ili eventualno različite dostupnosti informacija?
Ovo su pitanja na koja javnost mora dobiti proverljive odgovore. Jer ako različite institucije raspolažu javnim sredstvima pod uporedivim uslovima, građani imaju pravo da znaju zašto su ishodi toliko različiti. A ako bi se pokazalo da su pojedini deponenti imali pristup informacijama koje drugima nisu bile dostupne, otvorilo bi se mnogo ozbiljnije pitanje jednakosti institucionalnog postupanja i zaštite javnog interesa.
Jedno od najvažnijih pitanja slučaja ALTA banke jeste postupanje Narodne banke Srbije (NBS). Njena odluka o oduzimanju dozvole obrazložena je ozbiljnim pogoršanjem finansijskog stanja banke. Međutim, opravdanost te odluke ne isključuje pitanje da li je prethodni nadzor od strane NBS bio dovoljno pravovremen i delotvoran.
Odgovornost institucija ne počinje kada banka propadne. Ona postoji tokom čitavog perioda njenog poslovanja.
Potencijalna društvena šteta zato se ne može svesti samo na konačne finansijske gubitke. Ona obuhvata i rizik slabljenja poverenja u bankarski sistem, državne institucije i jednakost svih pred zakonom.
Italijani su otvorili pitanje sistema. Hoćemo li i mi?
Zatvaranje ALTA banke dogodilo se svega pet dana nakon parlamentarnih izbora na kojima je dotadašnja vladajuća politička struktura izgubila većinu. Ta vremenska povezanost otvara pitanje da li su promene političkih očekivanja uticale na ponašanje velikih deponenata ili postupanje institucija, i u kojoj meri.
Možda se upravo ovde nalazi najvažnija pouka italijanskog iskustva. Italijanski parlament se nije zadovoljio samo ispitivanjem pojedinačnih finansijskih i krivičnih nepravilnosti. Još 1981. godine, pre konačne propasti Banco Ambrosiano, formirana je posebna parlamentarna komisija za istraživanje masonske lože P2. Pod predsedavanjem Tine Anselmi, komisija je istraživala njenu organizaciju, ciljeve i veze sa državnim institucijama i drugim centrima moći. O tome danas postoji obimna dokumetacija italijanskog parlamenta (5).
Italijanski primer ne znači da su svi problemi tada razrešeni ili da je utvrđena svačija odgovornost. Ali pokazuje da se veliko finansijsko-političko pitanje može otvoriti i na nivou parlamentarne kontrole čitavog institucionalnog sistema.
Da li slučaj ALTA banke zaslužuje slično institucionalno preispitivanje?
Prvo, formalni pravni osnov postoji. Član 68. Poslovnika Narodne skupštine predviđa mogućnost obrazovanja anketnog odbora ili komisije radi utvrđivanja činjenica.
Drugo, postoje ozbiljni razlozi da budući parlament razmotri potrebu za istragom koja bi obuhvatila znatno više od okolnosti samog stečaja: promene vlasništva i poslovnog modela banke, njene odnose sa javnim sektorom, kriterijume deponovanja javnih sredstava, odluke nadležnih organa i efikasnost regulatornog nadzora. Posebno bi trebalo rekonstruisati tokove povlačenja velikih depozita neposredno pre zatvaranja banke.
Takvo parlamentarno telo ne bi smelo da zameni sud i tužilaštvo, niti da unapred presuđuje bilo kome. Njegov zadatak bio bi da javnosti pruži odgovore o funkcionisanju institucija, utvrdi eventualne propuste i predloži sistemske promene koje bi mogle sprečiti ponavljanje sličnih događaja. Klupko istine treba razmotati do kraja jer nije dovoljno saznati zbog čega je jedna banka propala. Potrebno je utvrditi i kako je sistem omogućavao njen uspon, kako je nadzirao njeno poslovanje i ko snosi odgovornost ako je zaštita javnog interesa zakazala. Upravo tu vidim suštinsku pouku slučaja Banco Ambrosiano i pitanje koje slučaj ALTA banke postavlja našem društvu.
Naravno, osnivanje odbora ili komisije, samo po sebi, ne garantuje ni objektivnost ni rezultate. Odlučujuće će biti da li će budući parlament pokazati spremnosti da ispita ne samo odgovornost vlasnika i uprave banke već i postupanje javnih funkcionera, donosilaca odluka o javnom novcu i regulatornih institucija.
Da li će biti dovoljno političke volje za takvo preispitivanje? Ili će se sve završiti međusobnim optužbama, kratkotrajnim medijskim interesovanjem i izostankom trajnih institucionalnih promena?
Italijani su imali snage da otvore pitanje odgovornosti sistema. Da li ćemo je imati i mi?
___________
(1) https://www.rts.rs/lat/vesti/ekonomija/6076244/birn-alta-banka-nbs-trezor-gotovina.html
(4) https://www.tv4s.rs/amp/saopstenje-grad-leskovac-i-alta-banka/
(5) https://inchieste.camera.it/p2/home.html?leg=08&legLabel=VIII
Autor: dr Slobodan Ilić