Učitavam tekst...
Učitavam tekst...
Zavod za zaštitu prirode Srbije je 3. februara 2026. godine izvršio vanredni nadzor i utvrdio da su radovi na zaštićenom prirodnom dobru "Petnička pećina" potpuno bespravni. Konstatovano je da je naneta nepovratna šteta lokalitetu.
- U prijavi Ministarstvu detaljno je opisano: "Postavljanje velike zaštitne mreže, platna koje je razvučeno sa visine stenskog masiva iznad ulaza u pećinu… Montaža većih panela, ploča u ulaznoj zoni… Prisustvo radnika sa zaštitnom opremom… Uočavanje električnog alata, perforator, bušilica…".
- U prijavi načelniku odeljenja za inspekcijske poslove Valjeva od 26. februara 2026. godine konstatovano je: "Uprkos utvrđenom činičnom stanju i nepopravljivoj šteti, inspekcija nije podnela prijavu nadležnom sudu niti preduzela zakonom propisane mere, čime je načinjena teška povreda radnih dužnosti i odredbi člana 53. Zakona o inspekcijskom nadzoru".
- "Petnička pećina – utvrđene bespravne radnje, naneta šteta, prijave nema" (26. februar 2026)
- "Podneta prijava protiv ekološke inspekcije u Valjevu: zbog propusta u slučaju Petničke pećine alarmirana i upravna inspekcija" (1. jun 2026)
Ministarstvo zaštite životne sredine u dopisu od 1. februara 2026. godine navelo je: "Predstavka je u skladu sa članom 62. Zakona o opštem upravnom postupku prosleđena nadležnom organu – Gradskoj upravi grada Valjeva, inspekciji za zaštitu životne sredine sa molbom da vas neposredno obaveste o preduzetim merama".
Gradska inspekcija, postupajući po zahtevu upravne inspekcije, odgovorila je: "Lokalna samouprava nije donela akt o zaštiti Petničke pećine, već je ona zaštićena rešenjem Zavoda iz 1950. godine. Zakon propisuje da inspekcijski nadzor vrši Ministarstvo… te smo vašu predstavku prosledili na nadležnost i postupanje Ministarstvu".
Tako se predmet vraća u krug bez rešenja – jedni ga šalju drugima, a drugi ga vraćaju nazad I sve to traje…
Problem institucionalnog "ping-ponga" nije ograničen samo na Petničku pećinu. Na planini Bobija već godinama postoji ozbiljna opasnost po životnu sredinu i zdravlje ljudi. Naučna istraživanja pokazala su da vode Orovičke reke, koja prima materijal iz jalovišta, sadrže koncentracije olova, bakra i nikla iznad maksimalno dozvoljenih vrednosti za klase II i IV.
U prijavama upućenim nadležnim organima zahtevano je vanredno ispitivanje svih izvora, potoka i reka u području Bobije, uz javnu objavu rezultata.
Ministarstvo zaštite životne sredine u odgovoru na prijavu navelo je: "Za inspekcijski nadzor nad sprovođenjem uslova i mera zaštite prirode van zaštićenih područja na teritoriji lokalne samouprave upućujemo Vas na nadležnu inspekciju za zaštitu životne sredine jedinice lokalne samouprave, saglasno odredbi člana 119. stav 5. Zakona o zaštiti prirode".
Međutim, lokalna inspekcija u Ljuboviji u službenoj belešci od 18. maja 2026. godine konstatuje da nije nadležna za kontrolu geoloških i rudarskih radova, već da je to u nadležnosti republičke inspekcije. Tako se i ovde ponavlja isti obrazac – institucije prebacuju odgovornost jedna na drugu, dok se problemi gomilaju.
I u slučaju Petničke pećine i u slučaju Bobije, institucije se bave odugovlačenjem i prebacivanjem nadležnosti, umesto da preduzmu hitne mere zaštite. Ministarstvo prosleđuje predmet lokalnoj inspekciji, lokalna inspekcija ga vraća na republički nivo.
Tako se dešava apsurd: bespravne radnje i zagađenje su dokumentovani, šteta je konstatovana, ali prijava protiv izvršilaca neće biti podneta jer nema institucije koja preuzima odgovornost.
Čemu zakoni ako nema nadležnih ako nema nadležnih da ih sprovode….
Gljivarsko društvo Valjevo najavljuje da će sačuvati svu dokumentaciju – prijave, dopise i odgovore institucija – kao dokaz da je šteta na spomeniku prirode "Petnička pećina" i na vodama Bobije utvrđena, ali da nadležni organi nisu postupili.
Ovi dokumenti biće dostavljeni svakoj novoj inspekciji, instituciji ili organu koji bude imao hrabrosti i volje da preuzme odgovornost. Javni interes, zaštita prirode i zdravlje stanovništva ne mogu biti poništeni administrativnim ping-pongom I moraju imati prioritet.
Odgovornost ostaje – i biće tražena.
Autor: predsednik Gljivarskog društva Valjevo, inženjer šumarstva Dragić Tomić