Ministarka Pavkov o Bobiji: "Geološka istraživanja ne znače nužno negativan uticaj"
Ministarstvo zaštite životne sredine trenutno nema podnetih zahteva za procenu uticaja na životnu sredinu za područje planine Bobija kod Ljubovije, a svi istražni radovi koji se tamo sprovode u nadležnosti su Ministarstva rudarstva i energetike, izjavila je ministarka Sara Pavkov prilikom obilaska radova na sanaciji deponije u Valjevu.
Odgovarajući na pitanje novinara o aktuelnim dešavanjima na ovom lokalitetu, Pavkov je istakla da geološka istraživanja ne znače automatski i negativan uticaj na prirodu.
"Ljudi često prave ne tako dobre informacije koje plasiraju medijima, gde određena geoistraživanja, geološka istraživanja, koja su preduslov da bi uopšte neki privredni subjekt mogao da se bavi rudarenjem, podvuku pod oblast zaštite životne sredine. Neko ko istražuje, ne mora uopšte nužno da znači da će dobiti dozvolu, ne mora uopšte nužno da znači da na tom lokalitetu bilo šta radi negativno po životnu sredinu", navela je ministarka.
Ona je dodala da je sledeći korak, u slučaju da dođe do realizacije projekta, u nadležnosti njenog resora.
"Korak u našem ministarstvu je procena uticaja za koju u ovom momentu apsolutno za to područje nema ništa podneto. Mi ćemo u tom momentu imati sve adekvatne informacije za medije i za građane, i uključiti građane i sve zainteresovane strane ako uopšte i kada za to dođe vreme", zaključila je Pavkov.
Sa druge strane, podaci sa terena i stručne analize ukazuju na to da se na Bobiji odvija proces znatno širih razmera od uobičajenih zakonskih okvira za to područje. Prema tekstu koji je u martu ove godine na Kolubarskim.rs objavio diplomirani inženjer šumarstva Aleksandar Manojlović za Ekološko-šumarsku asocijaciju "Ekošum", istraživački timovi kompanije "Middle Island Resources" ponovo su na terenu, a na padinama Bobije osvanule su mašine.
Ova kompanija je započela novu, intenzivnu fazu istraživanja koja podrazumeva detaljno uzorkovanje tla, napredne geofizičke ankete za precizno mapiranje podzemlja, kao i obimno bušenje i kopanje tranše (kanala) kako bi se utvrdila dubina i obim rudnog bogatstva. Da bi se proces ubrzao, prošireni terenski timovi rade paralelno na više tačaka istovremeno.
Međutim, ove aktivnosti otvaraju ozbiljna pravna i ekološka pitanja. Rešenjem Ministarstva rudarstva i energetike iz 2004. godine na ovoj lokaciji odobrena je isključivo eksploatacija barita, dok zlato i srebro nisu obuhvaćeni – ni kao osnovni, ni kao prateći minerali. Član 46. Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima jasno propisuje da se istraživanja bez posebne dozvole mogu vršiti samo u funkciji već odobrene eksploatacije, što ne uključuje pravo na istraživanje novih resursa poput plemenitih metala. Dodatnu opasnost predstavlja i staro, nesanirano jalovište nekadašnjeg rudnika barita koje na ovom području stoji kao potencijalni izvor zagađenja.
Uprkos zvaničnim ograničenjima za barit, primarni fokus novih istraživanja na Bobiji su upravo zlato i bakar, dok geološke prognoze ukazuju i na značajne rezerve srebra, olova i cinka.
Pored Bobije koja je u centru pažnje, kao perspektivni polimetalični ciljevi isplivali su Tisovik, kao i lokalitet Rebelj na planini Medvednik, čime je zapadna Srbija postala novo veliko žarište rudarske industrije.