Masakr na putu za Divčibare: Kako su "Putevi Srbije" bagerima "uređivali" prirodu

Putnici koji su putovali ka Divčibarama deonicom preko Rajkovića i Bogdanovića brda, ostali su zatečeni prizorom koji podseća na predele nakon prirodne katastrofe. Umesto uredno potkresanog rastinja, duž puta, i to sa obe strane, zjape polomljena, rascepljena i "masakrirana" stabla.

Istraživanje Kolubarskih.rs otkriva da iza ovog estetskog i ekološkog horora stoji JP "Putevi Srbije", ali i niz kontradiktornosti u njihovim zvaničnim objašnjenjima u odgovoru na naša pitanja.

Prizor na terenu je nedvosmislen: grane i stabla nisu sečeni testerom, već divljački lomljeni mehanizacijom. Na pitanja naše redakcije o tome ko je i zašto sproveo ovakvu akciju, JP "Putevi Srbije" poslalo je tri odgovora u razmaku od nekoliko dana. Svaki naredni dopis direktno je demantovao prethodni, otvarajući sumnju u to da li nadležni uopšte znaju šta se na terenu dešavalo.

Hronologija kontradiktornosti: Kad je zapravo počelo "kasapljenje"?

U prvom odgovoru, dostavljenom 23. februara, iz "Puteva Srbije" navode da su u pitanju "radovi na uklanjanju šiblja i drveća koje je ometalo normalno odvijanje saobraćaja i otežavalo rad mehanizacije zimske službe na državnim putevima u zoni Divčibara". Tvrdili su da je izvođač radovima pristupio "sredinom februara". Međutim, fotografije i svedočenja građana jasno pokazuju da je drveće bilo unakaženo još 4. februara.

Kada smo ukazali na ovu nepodudarnost, usledio je novi dopis sa potpuno drugačijom verzijom događaja. Odjednom, radovi nisu počeli sredinom februara, već su se, prema novom priznanju, odvijali u čak 15 termina tokom januara i februara (21, 22, 23, 26, 27, 28, 29, 30. januara, te 3, 4, 5, 6, 10, 11. i 12. februara).

Apsurdna matematika: Ako su radovi "prekinuti 12. februara", kako stoji u drugom dopisu, ostaje nejasno kako su u prvom dopisu tvrdili da su radovima "pristupili sredinom februara". Praktično, JP "Putevi Srbije" su sami sebe demantovali, tvrdeći istovremeno da su radovi počeli nakon što su već bili završeni ili prekinuti.

Opravdanja: Sneg kojeg nije bilo i bageri koji "ne mogu vertikalno"

Kao razlog zašto putni pojas nije uređen nakon prolaska mehanizacije i lomljenja stabala, nadležni su naveli "najavu obilnih snežnih padavina i državne praznike". Ipak, meteorološki podaci ih demantuju – u periodu od 4. do 15. februara snega nije bilo, a nastupilo je i naglo otopljenje. Praznik je bio tek 15. februara, što ostavlja deset dana vakuma u kojima niko nije uklonio "masakrirane" ostatke drveća.

Posebno je interesantno objašnjenje tehnike rada. Iz "Puteva Srbije" navode da je korišćen bager točkaš sa priključkom za krčenje ("mulcher"), ali priznaju poraz mehanizacije nad prirodom.

Tvrde da bager nije mogao da se spusti "vertikalno od krošnje nadole" zbog položaja drveća, pa se seklo "sa bočne strane". Tvrde i da su nakon bagera ekipe sa motornim testerama vršile "dodatno kresanje".

Realnost na terenu demantuje "struku"

Iako JP "Putevi Srbije" uveravaju javnost da se sve radi po "pravilima struke" i da putari sa testerama popravljaju ono što bager polomi, stanje na deonici Rajković-Bogdanovića brdo ih demantuje.

Polomljena stabla i početkom marta stoje kao nemi svedoci bahatosti. Mnoge grane, koje su navodno "uklonjene", i dalje vise sa polomljenih debla, ugrožavajući bezbednost upravo onih koje bi ovi radovi trebalo da štite.

Na kraju, na pitanje o kontroli izvedenih "radova", stigao je možda i najporazniji odgovor. "Putevi Srbije" prvo odgovaraju potvrdno i navode da je radove kontrolisala Nadzorna služba. Ipak, kada je zatražen konkretan dokaz te kontrole, usledio je birokratski manevar: "Za radove koji spadaju u redovno održavanje puteva, se ne izrađuju izveštaji o kontroli radova". Praktično, javnost treba da veruje da je "nadzor vršio uvid", ali da o tome ne postoji nikakav službeni dokument osim upisa u građevinski dnevnik koji služi za isplatu novca.

Izvođač radova, PZP "Valjevo", plaćen je po cenovniku na kraju meseca. Koliko vredi ovakvo "uređenje" prirode i ko će odgovarati za ekološku štetu na putu ka vodećem turističkom centru valjevskog kraja, ostaje pitanje bez odgovora.

Ako su polomljena i masakrirana stabla primer "pravila struke" i "bezbednosti saobraćaja", onda se moramo zapitati: kako bi tek izgledao nemar? Dok bageri prolaze, a papiri se naknadno popunjavaju, priroda i javni interes na putu ka Divčibarima ostaju trajno oštećeni.