Učitavam tekst...
Učitavam tekst...
Sudeći prema zvaničnim objavama na portalu "e-parlament" grada Valjeva i pozivima koji se redovno upućuju medijima, Gradsko veće je od početka godine do danas održalo ukupno pet sednica.
Prva u ovoj godini, a ukupno 39. u ovom sazivu, održana je 5. februara. Usledila je pauza od dva meseca, pa je 7. aprila održana 43. sednica. Mesec dana kasnije, 7. maja, održana je 46. sednica, a zatim 27. maja 50. sednica, dok je poslednja, 51. sednica, održana 16. juna.
Međutim, matematika otvara ozbiljno pitanje o transparentnosti rada izvršne vlasti u Valjevu: ako se krenulo od 39. a stiglo do 51. sednice, gde je nestalo osam zasedanja valjevske vlade?
Kako nezvanično saznajemo, čak osam sednica za koje nisu objavljeni pozivi i materijali na portalu "e-parlamenta", niti su o njima obavešteni mediji, održano je telefonskim putem. To praktično znači da javnost i mediji mesecima unazad nemaju apsolutno nikakav uvid u to o kojim temama su se telefonski izjašnjavali članovi Gradskog veća, šta su razmatrali, niti kakve su odluke i sudbinu gradskog novca izglasali.
Na pitanje zbog čega se poziv i materijal za telefonske sednice ne dostavljaju medijima na isti način kao za redovne, sekretar Gradskog veća nudi formalno objašnjenje. Navodi da Poslovnik o radu Gradskog veća ne predviđa obaveštavanje medija o telefonskim sednicama, već se novinari pozivaju isključivo na redovna zasedanja.
Na naše insistiranje kako da javnost sazna šta je usvojeno na ovim telefonskim sednicama, sekretar nudi rešenje koje direktno otežava rad medija - da dokumenta sa tih sednica tražimo po Zakonu za pristup informacijama od javnog značaja.
Tada dolazimo do ključnog proceduralnog i logičkog apsurda: kako mediji uopšte mogu da traže zapisnike i odluke sa sednica za koje i ne znaju da su održane, niti znaju pod kojim datumom i brojem se vode?
Na pitanje kako uputiti zvaničan zahtev za nešto što u javnom prostoru ne postoji, sekretar Gradskog veća preporučuje da "povremeno pošaljemo zahtev" i na taj način, naslepo, proverimo da li je u međuvremenu održana neka telefonska sednica.
Iako sekretar Gradskog veća tehnički koristi član 17 Poslovnika – koji definiše da se telefonske sednice održavaju samo u "naročito opravdanim i hitnim slučajevima" i gde je procedura zakazivanja brza – prećutkuje druge, starije članove Poslovnika.
Naime, član 44 Poslovnika jasno i nedvosmisleno propisuje: "Rad Gradskog veća je javan". Isti član precizira da se ta javnost, ukoliko mediji ne prisustvuju sednici, obezbeđuje "izdavanjem saopštenja za javnost sa održanih sednica, održavanjem konferencija za štampu ili na drugi način kojim se obezbeđuje da rad Gradskog veća bude dostupan javnosti".
To znači da telefonska sednica može opravdati hitnost glasanja, ali nikako ne može biti izgovor za skrivanje informacija. Gradsko veće je, prema sopstvenom Poslovniku, dužno da nakon telefonskog zasedanja obavesti javnost o ishodima glasanja, a ne da tera medije da igraju ulogu detektiva i šalju nasumične zahteve. Pored toga, član 6 Poslovnika direktno obavezuje predsednika Gradskog veća - gradonačelnika da se "stara o ostvarivanju javnosti rada Gradskog veća".
Iako je između februarske 39. i aprilske 43. sednice na portalu "e-parlament" zabeleženo zatišje bez ikakvog otvorenog zasedanja, što je suprotno odredbi Poslovnika o obaveznom mesečnom kontinuitetu rada, Gradsko veće je u martu ipak formalno odlučivalo.
Naime, u Službenom glasniku grada Valjeva od 18. marta objavljeno je da je ovo telo na sednici održanoj 17. marta usvojilo izmene i dopune Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji radnih mesta u Gradske uprave, Zajedničkom pravobranilaštvu i Službi interne revizije. Detalji o tome kako je ova sednica održana i zašto o njoj nema tragova na "e-parlamentu", ostali su nedostupni javnosti.
Da li su hitne telefonske sednice postale pravilo, a ne izuzetak, i zbog čega se zapisnici sa tih sednica kriju od građana Valjeva – pitanja su koja ćemo zvanično uputiti gradonačelniku kao najodgovornijem licu za zakonitost i javnost rada ovog organa.