Da li Ministarstvo rudarstva i energetike krije dokaze o arsenu i živi u vodi i zemljištu?
Uvid u elaborat o lokaciji "Oštra stena" na Bobiji otkrio je alarmantne podatke o prisustvu opasnog otpada i visokim koncentracijama žive, arsena i olova u vodi i zemljištu. Potvrđeno je ono čega su se meštani pribojavali – planina je kontaminirana teškim metalima i da zagađenje predstavlja direktnu i stalnu pretnju po zdravlje ljudi i lokalni ekosistem.
Gljivarsko društvo Valjevo, po osnovu Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog začaja, zatražilo je od Ministarsva rudarstva i energetike dokumentaciju projekta "Katastar rudarskog otpada Republike Srbije", konkretno – Izveštaj o detaljnim istraživanjima rudarskog otpada na lokaciji Bobija.
Ministarstvo, koje već godinama pokušava da stavi pod veo tajne rezultate istraživanja koji potvrđuju direktnu ugroženost planine Bobije i stanovnika u neposrednoj blizini ovog područja, nije dostavilo traženu dokumentaciju, nego je omogućilo na samo 30 minuta uvid u dokument koji sadrži 200 strana.
Iako je uvid u dokumentaciju maksimalno otežan, podaci do kojih se došlo su krajnje alarmantni.
Šta krije elaborat o lokaciji "Oštra stena"?
Uvid u elaborat o stanju jalovišta na lokalitetu "Oštra stena" na Bobiji, sačinjenog u periodu 2017–2020, otkriva jezivu sliku ekološke katastrofe koja se već duži niz godina prećutkuje:
1. Prisustvo opasnog otpada: Na ovoj lokaciji identifikovano je šest odlagališta rudarskog otpada i jedno odlagaliste rude, koji su prema strogim direktivama EU klasifikovani kao opasan otpad.
2. Otrov u vodi: Analize su pokazale izrazito kiselu pH vrednost i opasno povišene koncentracije teških metala u vodi: kadmijuma, nikla, arsena, olova, bakra, hroma i vanadijuma.
3. Kontaminirano zemljište: Svi uzorci površinskog zemljišta i otpada sadrže koncentracije metala iznad graničnih vrednosti, uključujući prisustvo žive i arsena.
4. Direktna pretnja po zdravlje: Elaborat nedvosmisleno navodi da postoji stalan rizik po ljude, stoku i biljni svet, naročito kroz kontakt zatrovane vode sa zemljištem.
5. Fizička opasnost na terenu: Vizuelnim pregledom utvrđena je drenaža kiseline iz rudnika, erozija materijala, neobezbeđen otvoreni kop i staro skladište eksploziva, dok obodom samog rudnika prolazi planinarska staza.
Ovo su samo delovi elaborata od kojih se mogao sačiniti delimičan izveštaj za veoma kratko vreme provedeno u Ministarstvu.
Birokratska opstrukcija: 30 minuta za istinu
Umesto da ovi podaci budu javno objavljeni, Ministarstvo je Gljivarskom društvu Valjevo omogućilo uvid od svega 30 minuta u dokument od 200 strana, bez prava na kopiranje ili fotografisanje.
Gljivarsko društvo Valjevo je podnelo zvaničan prigovor zbog ove opstrukcije, ističući da je zabrana korišćenja telefona za fotografisanje neosnovana, a organizacija uvida namerno otežana. Činjenica da elektronska verzija izveštaja postoji, a da se građanima nudi samo "ručno skeniranje", sa ručnim skenerom, (mogli su navesti i marku ručnog skenera), jasno ukazuje na nameru da se istina o kontaminaciji sakrije.
Poruka javnosti: Zdravlje nema cenu
Kada se dokumenti koji dokazuju prisustvo arsena i žive u našoj vodi drže pod ključem, institucije prestaju da budu servisi građana i postaju saučesnici u ugrožavanju javnog zdravlja.
Nadležni su bili upoznati sa svim podacima, a ipak su nanovo izdavali dozvole za bušenje inostranim firmama – da zagađenje bude još veće, dok su istovremeno krili rezultate od javnosti. Kako verovati državi, ako se zdravlje ljudi žrtvuje zarad interesa kompanija?
Transparentnost nije luksuz, već obaveza zagarantovana Ustavom da narod ima pravo na zdravu životnu sredinu i obaveštenost ako je u pitanju njeno narušavanje. Narod je vlasnik ovih podataka. Nećemo dozvoliti da se podaci o zatrovanim izvorima i opasnom otpadu na Bobiji arhiviraju u mračnim fiokama dok su naša sela ugrožena.
Rezultati o Bobiji moraju biti hitno i u celosti objavljeni na internetu. Narod ima pravo da zna šta pije i na kakvoj se zemlji bavi poljoprivredom.
Projekta "Katastar rudarskog otpada Republike Srbije", vredan 2,1 milion evra finansiran iz EU fondova, imao je za cilj usklađivanja rudarstva u Srbiji sa ekološkim standardima Evropske unije.
Autor: Diplomirani inženjer šumarstva Aleksandar Manojlović, predsednik Ekološko-šumarske asocijacije "Ekošum"