Učitavam tekst...
Učitavam tekst...
Među stvarima na koje vam naglašeno skrenu pažnju tokom ekonomskog obrazovanja je neophodnost ispunjenja jednog od uslova uspešnog i prosperitetnog poslovanja privrednih subjekata. Taj uslov se odnosi na neophodnost usklađenosti njihovih planiranih i realizovanih investicija, isplaćenih plata i ostvarenih poslovnih rezultata.
Odgovor na pitanje "Da li uopšte i koliko valjevska komunalna preduzeća ispunjavaju taj neophodan uslov?", dat je u drugom delu "Analize poslovanja četiri javna komunalna preduzeća u periodu 2017 – 2021. godina", koju je sproveo Centar za održiv lokalni i regionalni razvoj (COR). Rezultati do kojih se došlo analizom javno dostupnih podataka, zabrinjavajući su, u prvom redu za vlasnika/osnivača (grad Valjevo), a neizostavno i za sve nas, korisnike usluga, analiziranih JKP.
Valjevska JKP planiraju puno investicija, a realizuju malo ili narodski rečeno, ostvaruju investicione "ćorke". To najbolje potvrđuju ostvarena ogromna negativna odstupanja između godišnjih planiranih iznosa (iz Programa rada) i realizovanih investicija (iz Izveštaja o radu).
U poslednjoj godini posmatranog perioda (2021), po nerealizovanim planiranim investicijama prednjači "Vidrak" (-81%), a prate ga "Toplana" (-79%) i "Vodovod" (-61%), dok u posmatranom petogodištu, po prosečno nerealizovanim planiranim investicijama dominira "Toplana" (oko -57%), prati je "Vodovod" (oko -54%), dok je treći "Vidrak" (više od -42%)!
Tabela 1
Kada se vidi astronomski procenat nerealizovanih planiranih investicija u svakoj godini posmatranog perioda, dakle ne samo u korona periodu, prosto se nameće nekoliko pitanja. Poput, zašto se prilikom usvajanja godišnjih Programa rada JKP gromoglasno najavljuju iznosi planiranih investicija i njima udara na sva zvona, a onda prilikom usvajanja njihovih Izveštaja o radu, o ostvarenim investicionim "ćorcima", ranije pomenuti "zvonari" ćute kao zaliveni"?!? Ili građani se, s pravom, pitaju da li su i šta nadležni (ko god to bio formalno i ko god se smatra odgovornim, ako takvih uopšte ima) naučili iz investicionih "ćoraka" u jednoj godini i šta su preduzeli da se oni ne ponavljaju (a ponavljali su se) svake godine posmatranog petogodišnjeg perioda?
Grafik 1
Kome je potrebno ovakvo planiranje investicija u valjevskim JKP? Izuzev, samo pomenutim "glasnogovornicima – zvonarima!".
Tabela 2
Analizirana JKP smanjila su broj zaposlenih za osam osoba ili za oko 1% na kraju posmatranog perioda. Nažalost, ono što na osnovu javno dostupnih podataka, nije moglo da se ustanovi se odnosi na broj odlazaka u penziju ili prestanka radnog odnosa po drugom osnovu, angažovanja lica putem ugovora o delu ili raznih zadruga, kao i npr. zapošljavanje i odnos "administrativnih" i "proizvodnih/uslužnih" radnika. To bi značajno doprinelo "upotrebnoj vrednosti" izvršene analize!
U poslednjoj godini posmatranog perioda (2021), najveću prosečnu platu ostvario je direktor "Vidraka" (155,449 din) ili veću za oko 20,000 dinara od direktora "Toplane" (135,777) ili za oko 27,000 dinara od direktora "Vodovoda" (128,916) ili za oko 56,000 dinara od direktora "Poleta" (99,461), dok je u posmatranom petogodištu najveći rast prosečne plate ostvario direktor "Vodovoda" (76.6%), pa direktor "Vidraka" (65.6%), dok je na trećem mestu direktor "Toplane" (35.8%)!
Tabela 3
Prosečne plate direktora i njihov rast ne prate rezultate poslovanja JKP ili, drugačije rečeno, nisu međusobno usklađeni!!! Na ovakav zaključak upućuju podaci iz donje tabele!
Tabela 4
Direktor JKP "Vodovod", koje je imalo najveći kumulativni gubitak (127.6 miliona dinara), i poslednje tri godine posmatranog petogodišnjeg perioda poslovalo sa gubitkom, ostvario je najveće povećanje prosečne plate (76.6%), dok je direktor JKP "Vidrak", koji je drugi po povećanju prosečne plate (65.6%), u JKP koje je poslednje dve godine posmatranog petogodišnjeg perioda poslovalo sa gubitkom, ostvario najveću prosečnu platu (155,449 dinara) ili za oko 20,000 dinara veću od direktora "Toplane" (135,777), JKP koje je svih pet godina poslovalo sa dobitkom i kod kojeg je ostvareno najmanje povećanje prosečne plate direktora (35,8%).
Osim direktora i zaposleni JKP "Toplana", koje je svih pet godina poslovalo sa dobitkom, imali su najmanje povećanje prosečne plate (44.3%) u posmatranom periodu, dok su najveće povećanje ostvarili zaposleni "Vidraka" (59%), zatim "Vodovoda" (57.1%), i "Poleta" (56.8%).
Tabela 5
Prosečne plate direktora JKP su se više povećale od prosečnih plata njihovih zaposlenih ("Vodovod" i "Vidrak"), npr. prosečna plata direktora "Vodovoda" povećala se za 76.6% ili za oko 20% više od povećanja prosečne plate zaposlenih (57.1%), dok se prosečna plata direktora "Vidraka" povećala za 65.6% ili za oko 7% više od povećanja prosečne plate zaposlenih (59%). Nasuprot njima, u JKP "Toplana", koje je svake godine poslovalo sa dobitkom, povećanje prosečnih plata zaposlenih (44.3%) za oko 9% je bilo veće od povećanja prosečne plate direktora (35.8%).
Tabela 6
Analizirana valjevska JKP nemaju regulisane imovinsko pravne odnose sa osnivačem (gradom Valjevom), a kada će ih regulisati – ne zna se! Kako sada izgleda, to ne zanima ni vlasnika (osnivača), ni uprave JKP!!!
Pojedina JKP nemaju svoj zvanični sajt ("Polet") i pored jasno propisane zakonske odredbe, a pojedina JKP ne objavljuju na svom sajtu propisima obavezujuća dokumenta (npr. Mišljenja revizora).
I, na kraju, ne možemo izbeći logično pitanje: "Kakva će biti upotrebna vrednost sprovedenog istraživanja i izvršene analize JKP?" Mislim da odgovor na ovo pitanje treba da potraži svako od nas! Na ovo me je upozorio jedan poznanik koji me je, kada sam mu rekao šta istražujem i analiziram, pitao "znaš li koliko su se povećale plate zaposlenih kod privatnih poslodavaca u tom petogodištu"?
Autor dr Slobodan Ilić