Korist od rudarstva: rudna renta pet posto u novcu, a šteta ili 12 razloga protiv: degradacija zemljišta i gubitak staništa; zagađenje vode; zagađenje vazduha i zemljišta; gubitak biodiverziteta; dugotrajni socijalni i ekonomski uticaji; rehabilitacija i oporavak…
1. Degradacija zemljišta i gubitak staništa
- Trajna promena pejzaža: Rudarske operacije, posebno površinski kopovi, često rezultiraju velikim promenama u pejzažu. Kopanje ogromnih rupa, stvaranje odlagališta jalovine i izgradnja infrastrukture može uništiti prirodna staništa i uzrokovati eroziju zemljišta.
- Gubitak plodnosti zemljišta: Nakon rudarenja, zemljište može postati sterilno i nepogodno za poljoprivredu ili ponovnu vegetaciju, zbog uklanjanja plodnog sloja zemlje ili kontaminacije teškim metalima.
2. Zagađenje vode
- Kiselo rudarsko ispiranje: Ovaj fenomen nastaje kada rudni otpad reaguje sa vodom i kiseonikom, stvarajući kiselinu koja može otopiti toksične metale i zagađivati površinske i podzemne vode. Ovakvo zagađenje može trajati decenijama, čak i vekovima nakon što rudnik prestane sa radom.
- Kontaminacija vodnih tokova: Otpadne vode iz rudnika, koje sadrže hemikalije i teške metale, mogu trajno kontaminirati vodne tokove, jezera i podzemne vode, što ugrožava zdravlje ljudi i životinja.
3. Zagađenje vazduha i zemljišta
- Emisija toksičnih materijala: Rudarske aktivnosti mogu osloboditi velike količine prašine, teških metala i drugih toksičnih materijala u vazduh, što može imati trajne posledice na zdravlje lokalnog stanovništva i okolnih ekosistema.
- Kontaminacija zemljišta: Deponovanje rudnog otpada često dovodi do dugotrajne kontaminacije zemljišta, čineći ga neupotrebljivim za poljoprivredu ili kao stanište za divlje životinje.
4. Gubitak biodiverziteta
- Uništavanje ekosistema: Rudarske operacije mogu uništiti ekosisteme, uključujući šume, močvare i travnjake, što vodi ka gubitku biodiverziteta. Oporavak ovih ekosistema je često dugotrajan, a ponekad i nemoguć.
- Fragmentacija staništa: Izgradnja rudarske infrastrukture može fragmentirati staništa, što otežava kretanje i migraciju divljih životinja, smanjujući njihove populacije i ugrožavajući opstanak vrsta.
5. Dugotrajni socijalni i ekonomski uticaji
- Održivost lokalnih zajednica: Zagađenje i degradacija prirode često prisiljavaju lokalne zajednice da napuste svoja staništa ili značajno promene svoj način života. To može dovesti do dugotrajnih socijalnih problema i smanjenja kvaliteta života.
- Ekonomija nakon rudarenja: Kada rudarske operacije završe, lokalne zajednice često ostaju sa degradiranim zemljištem i zagađenim vodama, što otežava razvoj drugih privrednih aktivnosti, poput poljoprivrede ili turizma.
6. Rehabilitacija i oporavak
- Teškoće u rehabilitaciji: Iako su mnoge zemlje uvele zakone koji obavezuju rudarske kompanije na rehabilitaciju rudarskih područja, oporavak ekosistema je često težak, skup i ne uvek uspešan. Neki ekosistemi mogu zahtevati vekove da se povrate, dok drugi možda nikada neće biti obnovljeni.
- Ekološka restauracija: U slučajevima kada je rehabilitacija moguća, ona često uključuje sadnju autohtonih biljnih vrsta, kontrolu erozije, tretman zagađenih voda i uklanjanje rudnog otpada. Međutim, uspeh ovih napora varira i zahteva dugoročnu posvećenost i resurse.
Jednostavno, nije moguće potpuno rehabilitovati devastirano područje!!!
I, koja je cena svega ovoga? Prevelika! I konkretan primer, ovaj rudnik se nikada neće rehabilitovati, a i pokušaj je jako puno koštao:
https://www.youtube.com/watch?v=7zwcioUZMTM
Šta možemo uraditi?
Da nateramo našu Državu da ispoštuje Zakon o rudarstvu da se rekultivišu svi napušteni rudnici i kamenolomi, i jako je važno da se obezbede jalovišta-deponije pa tek onda da se izdaju nove dozvole za eksploataciju uz obaveznu saglasnost lokalne zajednice i učešće u raspravi svih zainteresovanih strana.
Zakon o rudarstvu
Napušteni rudnici Član 146
Napušteni rudnici i rudarski objekti su objekti koji su nastali do dana stupanja na snagu ovog zakona, usled nepropisnog obustavljanja rudarskih radova i napuštanja rudarskih objekata, bez primenjenih tehničkih i tehnoloških postupaka sanacije i rekultivacije, a za koji nije poznat ili više ne postoji nosilac odobrenja za eksploataciju i/ili eksploataciono polje i ne može se utvrditi vlasništvo nad predmetnim prostorom.
Sanacija i rekultivacija Član 153
Nosilac eksploatacije je dužan da u toku i po završetku izvođenja radova na eksploataciji, a najkasnije u roku od jedne godine od dana završetka radova na površinama na kojima su rudarski radovi završeni, izvrši rekultivaciju zemljišta u svemu prema tehničkom projektu tehničke i biološke rekultivacije, koji je sastavni deo glavnog ili dopunskog rudarskog projekta.
Ako se slažete sa svim ovim:
-objavite na vašim profilima, grupama, stranicama...
-prosledite prijateljima, poznanicima...
-inicirajte sva udruženja da se javno oglase, inicirajte i druge...
Sve je na nama i sve je do nas. Ili ćemo postati rudarska kolonija što nam buduće generacije zasigurno neće oprostiti!
Predsednik Gljivarskog društva Valjevo, diplomirani inženjer šumarstva Dragić Tomić
