Redovnim pregledima do zdravih zuba

18. septembar 2014. 09:32

Da građani Srbije malo pažnje posvećuju oralnom zdravlju pokazuju brojne statistike. Poražavajući je podatak da među srednjoškolcima ima onih koji su već izgubili nekoliko zuba, ali ohrabruje to da odlaskom u školske ambulante deca stiču naviku da redovno posećuju zubara. Dr Snežana Đurić, načelnica Stomatološke službe Doma zdravlja kaže da o zdravlju usta i zuba treba misliti od ranog detinjstva. U ovoj službi postoji savetovalište za decu, dok odrasli stomatološke usluge mogu plaćati i na odloženo.

- Ljudi imaju naviku da dolaze kod stomatologa, ali stanje njihovih zuba nije baš dobro. To su uglavnom posledice loše brige o zdravlju usta i zuba od detinjstva. Početkom 2000-tih godina smo imali istraživanje među učenicima osmih razreda osnovne škole gde je prosečno po detetu bilo 6-7 karioznih, plombiranih ili izvađenih zuba. Pokrenuta je ozbiljna kampanja, tako da smo taj broj smanjili na ispod četiri, dok je kod srednjoškolaca još uvek zabrinjavajuća brojka sedam do osam takvih zuba, a nailazili smo i na decu sa više izvađenih zuba, čak do osam. Svake godine imamo obavezne sistematske preglede dece i kroz naš informacioni sistem imamo mogućnost praćenja zdravlja njihovih zuba. Sve valjevske osnovne škole imaju stomatološku ambulantu, kao i Tehička, Medicinska i Poljoprivredna škola, a u pregovorima smo i sa Ekonomskom školom da se i tamo ambulanta otvori. To nam znači puno, jer smo deci stalno na raspolaganju i uz neko naše drugarstvo sa njima se razbija strah od odlaska kod zubara i stvara navika da nam redovno dolaze. Radimo i redovne preglede kod dece iz seoskih škola, ali se nažalost dešava da se njihovi zubi često zapuste, jer zbog udaljenosti teže dolaze da ih saniraju, mada ima i dosta savesnih roditelja koji vode računa – kaže dr Snežana Đurić, koja je specijalista dečije preventivne stomatologije.

Zube treba čuvati od ranog detinjstva

- Dok roditelji poklanjanju punu pažnju brizi o očuvanju opšteg zdravlja, na oralno zdravlje svoje dece gledaju kao da nije činilac opšteg zdravlja. Oboljenja zuba i desni, nepravilnosti vilice i zuba u početnim fazama prolaze bez bola i gubitka funkcije, razvijajući se skoro neprimetno. Sa progresijom oboljenja se javljaju prve komplikacije, bol i otok, a kasnije sve teže posledice. Iz ovih razloga su, pored prevencije, rana dijagnoza oboljenja i blagovremena terapija od izuzetnog značaja. Ima savesnih roditelja, ali ima i onih koji decu kod stomatologa ne vode dok se ne pojavi bol – kaže dr Snežana Đurić.

Kada je u pitanju preventiva sve počinje od mame, koja tokom trudnoće treba da sanira svoje zube, jer koliko brine o svom zdravlju, toliko brine i o biću koje nosi. Kontakt stomatologa i roditelja treba da se ostvari u prvoj godini života deteta, pre nego što mu niknu zubi.

- Važno je detetu obezbediti prirodan način ishrane, dojenje, jer je majčino mleko najbolja hrana i zaštita za odojče, a akt dojenja najbolji stimulans za razvitak orofacijalnog sistema. Otvor na flašici za bebe treba da bude što manji, kako bi koristila mišiće i razvijala vilice. Već prilikom nicanja prvih mlečnih zuba treba preduzeti mere za očuvanje njihovog zdravlja. U naše savetovalište pozivamo bebe od šestog meseca života, što kod pojedinih roditelja izaziva čuđenje, ali upravo je to vreme kada im treba objasniti kako da uz malo truda očuvaju zdrave zube svom detetu. Dešava se da prve loše manifestacije vidimo već kod dece od godinu dana, gde nam roditelji kažu da su bebi nikli pokvareni zubi. Nema lošeg kvaliteta zuba, već loših navika. Roditelji mališanima često daju da drže flašicu sa sokom ili zaslađenim čajem u ustima i pri tome nisu svesni koliko greše, jer zubić ne stigne da nikne ali je u lošoj sredini i pokvario se – upozorava dr Đurić.

Ipak naglašava da deci ne treba braniti slatkiše, ali je važno da slatkiš pojedu posle glavnih obroka i operu zube, jer ih samo tako mogu očuvati. Svakako je važna i pravilna higijena zuba o čemu decu treba na vreme naučiti. Dr Snežana Đurić kaže da te navike treba graditi u kući, u obdaništu, jer je to jeftina mera prevencije.

Opstanak valjevske stomatologije

Valjevska stomatološka služba je jedna od retkih u Srbiji koja je „preživela“ bolne reforme u zdravstvu. Još prilikom pokretanja prvih socijalnih programa pre više od jedne decenije, većinom je bilo rešeno pitanje viška zaposlenih, kako socijalnim programom i odlascima u penziju, tako i prerasodelom dela medicinskog osoblja u Dom zdravlja. Nabavljen je deo nove opreme tako da je služba mogla da izađe na tržište i izbori se za svoju poziciju i opstanak.

- Zahvaljujući tadašnjem rukovodstvu Zdravstvenog centra odreagovalo se na vreme, tako da mi danas nemamo probleme sa kojima se suočavaju brojne ustanove u Srbiji. Jako je značio taj socijalni program, pa nismo imali mnogo viška zaposlenih. U našoj službi danas ima 64 radnika, od kojih su 24 lekara, 36 zubnih tehničara i stomatoloških sestara i 4 spremačice. Od tog broja je 48 radnika ugovoreno preko Fonda, a ostali se finansiraju iz naših sredstava koja se ostvaruju pružanjem usluga. Do sada smo sve svoje obaveze ostvarili, nijedan mesec nije kasnila plata, jubilarne nagrade su isplaćene, svi dugovi izmireni. Sve što je poslednjih godina urađeno na zgradi, od rekonstrukcije prostora, zamene stolarije, krečenja, finansirano je iz sopstvenih sredstava. Na nama je kompletno održavanje službe – objašnjava dr Đurić.

Ona kaže da Stomatološka služba sada radi bez problema i smatra se jednom od najboljih u zemlji. Poseduje savremenu hiruršku salu gde radi oralni hirurg dr Zoran Živković, a u aprilu očekuju i povratak parodontologa sa specijalizacije. Stomatološke stolice u službi su savremene, jedino su u školskim ambulantama ostale stare, mada, kako dr Đurić kaže, one još uvek dobro rade.

Što se tiče dijagnostike, služba poseduje ortopan za snimanje cele vilice, a snimanje košta 800 dinara. Vađenje zuba ovde je 800 dinara, lečenje od 900 do 1100, zavisno od površine i vrste materijala koji se koristi, izrada krunice je oko 5.000 dinara. Ovde se rade i fiksne i mobilne proteze. Usluge građani mogu plaćati i na odloženo, putem administrativnih zabrana ili čekovima, dok su plaćanja oslobođena deca i redovni studenti do 26 godina, materijalno neobezbeđeni sugrađani, kao i trudnice od četvrtog meseca trudnoće i porodilje do godinu dana starosti deteta.