Učitavam tekst...
Učitavam tekst...
Arhitektonske barijere i dalje su jedan od osnovnih problema sa kojim se suočavaju osobe sa invaliditetom. Veliki broj objekata u Valjevu još uvek nema pristupne rampe, a na pojedinim mestima gde ih ima urađene su potpuno ili delimično nefunkcionalne. Ulice i ivičnjaci su uglavnom nepristupačni, da ne pominjemo javni prevoz.
Ugao ulice Dr. Pantića i Vuka Karadžića (Foto: Đorđe Đoković)
- Naš grad bih okarakterisala kao prilično nepristupačan, počev od nepristupačnosti saobraćajnica, pešačkih staza i prilaza javnim i drugim objektima, do teškoća kretanja unutar javnih i drugih institucija. Malo je u Valjevu prilagođenih objekata u arhitektonskom smislu. Nema javnih službi koje imaju pristupačne i prilagođene usluge i informacije za osobe sa invaliditetom. Teško je izdvojiti prioritete, ali to su svakako javni objekti – pošta, sudovi, apoteke, škole... Ako nemate pristupačnu školu ugroženo je obrazovanje dece. Procenjuje se da polovina dece sa invaliditetom u Srbiji nikada nije uključena u obrazovanje. Bilo bi dobro kada bi bar po jedna osnovna i srednja škola imale rešene probleme pristupačnosti – kaže Svetlana Janković Beljanski, dugododišnji borac za prava i bolji život osoba sa invaliditetom, član Društva za cerebralnu paralizu, koja je od 1. aprila ove godine pomoćnica gradonačelnika za socijalna pitanja i humanitarni rad.
Filijala PIO (Foto: Đorđe Đoković)
Neke ustanove u gradu imaju pristupne rampe koje su nefunkcionalne iz više razloga. Janković Beljanski navodi nekoliko takvih, ali i pozitivnih primera:
- Kod Nacionalne službe za zapošljavanje nema prilaza rampi, a pored nje je i saobraćajni znak koji ometa slobodan prilaz. Kod Fonda za zdravstveno osiguranje, prekoputa Gradske uprave, uz rampu se nalazi bankomat pa je nemoguće neometano proći. Potpuno je nepristupačna rampa na ulasku u Fond za penzijsko i invalidsko osiguranje. Međutim, rukovodstvo te ustanove je pokrenulo inicijativu da se uradi novi pristup da se problem reši. Kod Centra za kulturu rampa vodi samo u hol, ali ne i do velike sale, prilazi toaletu su nemogući, tako da kulturni programi nisu dostupni svima. Dobar primer pristupačnosti je Narodni muzej koji ima rampu i najveći deo izložbenog prostora u prizemlju, bez arhitektonskih prepeka.
Svetlana Janković Beljanski i Dejana Ješić (Foto: Đorđe Đoković)
- Ima promena u poslednje vreme, ali neke stvari nisu urađene kako treba. Stavite maramu na oči i idite taktilnom stazom za slepe u renoviranom delu Karađorđeve pa ćete se spotaći o reklamu, kiosk, saksiju, nepropisno parkiran auto. Onaj ko je gradio nije znao čemu to služi. Posle Karađorđeve renoviran je deo Pantićeve ulice, takođe bez efekta na smanjenje barijera. Ulice i ivičnjaci su poseban problem, svuda pa i u Tešnjaru, gde se i nalaze prostorije Kluba osoba sa invaliditetom “Korak napred”. Parkirani automobili, frižideri, rupe, žardinjere su prepreka svakome, ne samo osobama sa invaliditetom. Svetska zdravstvena organizacija kaže da približno trećina ukupne svetske populacije, duže ili kraće, povremeno ili stalno, ima teškoća sa kretanjem ili komunikacijom. Život u jednom gradu znači i slobodu kretanja i komunikacije. Velikom broju naših sugrađana ta svakodnevna, obična sloboda, jeste uskraćena – naglašava Svetlana Janković Beljanski.
Ivičnjak u Tešnjaru (Foto: Đorđe Đoković)
Na nivou Grada je u toku izrada Lokalnog akcionog plana za osobe sa invaliditetom, koji bi, pored ostalih, trebalo da obuhvati i definisanje predloga akcionih planova za rešavanje problema pristupačnosti. Svetlana Janković Beljanski smatra da bi osobe sa invaliditetom trebalo da budu aktivnije i istrajne u zagovaranju svojih prava, jer, kako je rekla “građanski aktivizam, solidarnost, razumevanje i posvećenost radu za zajednicu su stvari koje mogu dosta promeniti”.
Na zvaničnoj internet prezentaciji Grada (www.valjevo.rs) u meniju “Za građane” postoji stranica sa osnovnim informacijama koje mogu omogućiti ili olakšati mobilnost osoba sa invaliditetom ili podržati pristup drugim javnim servisima. Ovo je rezultat rada tima za izradu Lokalnog akcionog plana za osobe sa invaliditetom 2013-2017, u okviru učešća u programu „Razvoj inkluzivnih politika na lokalnom nivou“, koji je 2012. godine u Valjevu realizovala američka organizacija „Nacionalni demokratski institut“ u saradnji sa „Forumom mladih sa invaliditetom“ iz Beograda.
Pošta (Foto: Đorđe Đoković)