APOTEKA – BIBLIOTEKA

Pokušavam da je probudim. Poljupcima. Kao i uvek. Osmehuje se. Znam da je budna. Ne otvarajući oči, pita me gde idemo.

–  U vrtić.

–  A kad ćemo u apoteku?

–  Šta ćemo u apoteci?

–  Pa, da uzmemo knjige. – odgovara sada već gledajući me svojim odlučnim, prodornim pogledom.

Praskam u smeh! Vrlo brzo se obuzdavam, jer vidim da se ljuti. Smejem joj se. Ne voli to.

–  Izvini! – pokušavam da ispravim stvar i objašnjavam kako se kaže biblioteka, a ne apoteka.

–  Apoteka je mesto gde se uzimaju lekovi, a biblioteka je mesto gde se uzimaju knjige – objašnjavam.

I dok nastavaljamo da se pripremamo za vrtić i posao, razmišljam o lapsusu koji je napravila i da li je zaista reč o pogrešci u govoru. Ako je apoteka mesto gde se uzimaju lekovi, zašto se tako ne bi moglo zvati i mesto na kom se izdaju knjige, jer one to i jesu, melem za dušu i sedativ za um.

U eri frejmova koji se smenjuju neverovatnom brzinom, eri u kojoj nas svetlost monitora oslepljuje i zaslepljuje, crna, mala, nepomična slova na beloj hartiji, koja se kreću tek onom brzinom kojom naše oko preko njih prelazi, ostvaruju umirujuć efekat na naše telo i duh. Među njihovim redovima nalaze se peroni, autobuski i železnički, koji nas vode u daleke gradove, sigurne luke u koje uplovljavamo i iz kojih krećemo u nove pustolovine.

U toplim rečima nalazimo utehu, svojim sadržajem one nas grle. Radujemo se likovima sličnim, bliskim nazorima, stavovima, proživljenim iskustvom i sa bezbedne distance, posmatramo one koji su nam tuđi. Proživljavamo zajedno sa njima bolove i sreću, a kad nam je mnogo i previše, zatvaramo korice i odlažemo knjigu. Dok ne uhvatimo dah. Dok ne prođe. Dok ne smognemo snage da nastavimo dalje. Živimo život, onako, po našem. I knjiga nas leči, oslobađa, kao dobra psihoterapija. Zato joj se prepuštam uvek i rado. Bez rezerve, zadrške, sa punim poverenjem.

A Njoj, dubokog, prodornog pogleda, darujem ljubav prema knjizi, jer nemam šta drugo da ponudim. To je jedina sigurnost koju joj mogu pružiti u doba neizvesnosti, planete na umoru i nemira u vazduhu.

– Ne brini, malena! Pravo iz vrtića idemo u apoteku!

– Ne, mama, biblioteku!