"Na ovom svetu ili bilo kom drugom ne postoji ništa tako strpljivo kao virus koji traži domaćina", Mira Grant, Countdown.
Izbijanje koronavirusne bolesti (COVID-19) može biti stresno za ljude i zajednicu. Strah i anksioznost zbog bolesti mogu izazvati snažne emocije kod odraslih i dece. Svako drugačije reaguje na stresne situacije. Način na koji se reaguje na epidemiju može zavisiti od načina života, ličnosti i zajednice u kojoj se živi.
Ako prihvatimo kako Lazar Džamić opisuje Srbe u jednom tekstu, kao narod koga odlikuje heroizam, nadrealizam, nestalnost, impulsivnost, sujeverje, ali i mudrost, žilavost, humor, razumljive su naše reakcije na korona virus, vanredno stanje, policijski čas koje idu od panike do inata i prkošenja ovom "nevidljvom neprijatelju".
Stres tokom izbijanja i širenja zarazne bolesti može uključivati
- Strah i brigu za vlastito zdravlje i zdravlje svojih najbližih,
- Osećanje ukočenosti, neverice, teskobe, straha,
- Promene u načinu spavanja i/ili ishrane,
- Poteškoće sa spavanjem ili koncentracijom,
- Uznemirujuće misli,
- Pogoršanje hroničnih zdravstvenih problema,
- Fizičke reakcije, kao što su glavobolje, bolovi u telu, stomačni problemi i osip na koži,
- Ljutnju i "gubljenje živaca",
- Povećanu upotrebu alkohola, duvana ili drugih droga.
Kako očuvati mentalno zdravlje i smanjiti uticaj "sablasne" korone i drugih mentalnih virusa? Kako opstati u kući, sa decom, ili sami, sami sa sobom?
Ako ste roditelj, briga o sebi je na poslednjem mestu prioriteta. A briga o sebi nije luksuz. To je od suštinske važnosti jer kada su deca kod kuće po ceo dan i bez obaveza, stres raste. Šta može pomoći:
Naći vremena za sebe i napraviti novu rutinu,
Dati prednost zdravim izborima, jer se vrlo lako uđe u fizičku neaktivnost, preterano uzimanje hrane,
Biti realan u postavljanju ciljeva, očekivanja… "Perfekcionizam i korona virus se ne mešaju" (David Anderson, psiholog),
Postaviti granice… Uz postojeće brige, nije lako primati tuđe strahove. Zato vežbati distanciranje, ne prihvatati poruke koje uznemiravaju. Postavljanje granica ne isključuje pomoć, podršku, solidarnost…
Ponovo praktikovati stvari u kojima se uživalo a za koje ranije nije bilo vremena, ili početi uvežbavanje novih veština. Neke od njih se mogu praktikovati sa decom i uživati zajedno sa njima. Iskoristiti policijski čas da bi se deca učila životnim veštinama, osamostaljivanju. To se ne uči u školama.
Kada se pronađe vreme za sopstvene prioritetete i potrebe, roditeljski "rezervoari" se pune emocionalno i fizički…, a onda su sposobni da pruže svu potrebnu brigu i pažnju deci.
Crtež korona virus (Ema Maksimović)
Crtež korona virus (Tara Maksimović)
Crtež korona virus (Viktor Maksimović)
Crtež korona virus (Pavle Maksimović)
Takođe
Ne bojte se pričati sa decom o korona virusu. Većina dece već je čula za virus ili videla ljude koji nose maske za lice, rukavice, tako da roditelji ne bi trebalo da izbegavaju razgovor o tome. Ako se ne priča o nepoznatom, deca više brinu. Cilj je pomoći deci da dobiju informacije zasnovane na činjenicama.
Razgovor naravno treba prilagoditi uzrastu deteta. Pokušajte da odgovorite na njihova pitanja. Odgovorite iskreno i jasno. Time se izbegava stvaranje zastrašujućih fantazija kod dece. Ali, u redu je i ako ne umete da odgovorite na sve.
Potrebno je suočiti se sa sopstvenom anksioznošću. Kad ste zabrinuti, onda nije vreme za razgovor sa decom o korona virusu. Zato se prvo smirite, pa se onda posvetite razgovoru sa njima.
Budite ubedljivi u davanju informacija, ubediti dete da je korona virus redak virus, da je grip mnogo češći i da deca imaju blaže simptome.
Važno je da decu obučite o osnovnim pravilima higijene.
Držite se rutine, pogotovu sad kad ne rade vrtići i škole. Strukturisano vreme u toku dana sa redovnim zadacima, obrocima i standarnim vremenom za spavanje omogućava da se deca osećaju dobro i zadovoljno.
Šta još činiti kako bi na najbolji način pomogli sebi
Brinuti se o sebi, prijateljima i porodici. To olakšava suočavanje sa stresom.
Slušati savete i upozorenja stručnjaka. Pridržavati se osnovnih pravila higijene što može uticati na smanjenje teskobe. Svetska zdravstvena organizacija preporučuje određen broj zaštitnih mera od koronavirusa, uključujući:
- često pranje ruku, izbegavanje dodirivanja očiju, nosa i usta, traženje lekarske pomoći ako se dobije visoka temperatura, kašalj ili poteškoće s disanjem.
Odmoriti se od gledanja, čitanja ili slušanja vesti, uključujući društvene mreže. Slušanje o pandemiji više puta u toku dana može biti uznemirujuće i povećati anksioznost. Umesto toga, preporučuje se informisanje iz relevatnih izvora (Svetska zdravstvena organizacija, Institut za javno zdravlje).
Baviti se aktivnostima u kojima se uživa. Informisati se o drugim događajima u svetu, koristiti virtulne posete muzejima, pozorištima… Baviti se hobijima.
Voditi računa o svom telu. Redovno jesti zdrave, uravnotežene obroke. Redovno vežbati, spavati i izbegavati alkohol i droge.
Povezati se s drugima. Razgovarati s ljudima kojima se veruje o svojim brigama i osećanjima.
Pozvati psihologa, psihijatra ili izabranog doktora ako stres ometa svakodnevne aktivnosti nekoliko dana za redom.
Osobe s problemima duševnog zdravlja treba da nastave sa lečenjem i biti svesne da se neki simptomi mogu pogoršati ili se javiti novi.
