Učitavam tekst...
Učitavam tekst...
Ako se poklonu u zube ne gleda, to još više traži pobeda u ratu kakav je bio Drugi svetski. Ali izgleda da je "gledanje" neizbežno, pošto je njeno obeležavanje, uopšte korišćenje istorijskih datuma u dnevno-političke svrhe, (svako)dnevna pojava. Pa i obeležavanje osamdesetogodišnjice kraja tog rata u Evropi, i odlazak našeg predsednika na vojnu paradu u Moskvi.
Ne dnevno, nego trajno-političke svrhe, i samo je ime: Pobeda nad fašizmom! Fašizam je bio u Italiji koja je kapitulirala 1943, i razlikuje se od nacizma u Nemačkoj makar time što nije bio antisemitski... Tako stvari stoje i sa datumom: deveti maj 1945! Kapitulacija Nemačke potpisana je sedmog maja na teritoriji okupiranoj od zapadnih saveznika, između nemačkih i savezničkih ovlašćenih oficira, među kojima je bio i jedan sovjetski general, a na snagu je stupila osmog. Ovaj dan se i obeležava na Zapadu, s tim što u Velikoj Britaniji, koja pažljivo neguje sećanje na svoju prošlost, to traje četiri dana. Bez velike pompe i demonstracije vojne sile, koje svakako "nema da nema".
Na traženje Staljina, kao znak priznanja Sovjetskom savezu i velikog simboličkog i propagandnog značaja, kapitulacija je ponovljena sutradan. Normalno na teritoriji okupiranoj od strane Crvene armije, i sa sovjetskim maršalom u glavnoj ulozi... Taj dan se i obeležavao u Sovjetskom savezu, a danas obeležava u zemljama nastalim na njegovom tlu, uz Izrael od 2000. godine. A našem predsedniku, tu bi bilo mesto koliko i šefu bilo koje države koja je u ratu bila na istoj strani kao SSSR, ukoliko je pozvan...
Osamdeseta godišnjica kraja rata jeste "krupan datum", i bilo bi neuljudno ne doći na nju i bez nekadašnjeg savezništva. Da nije "krupnog događaja", koji je počeo pre više od tri godine i još traje, a u kome je agresor upravo Rusija. Koja je u Drugom svetskom ratu bila žrtva agresije, ali je pre toga, a i sada, agresijama na susede i paktom sa nacistima, lako navodila na razmišljanja o njenom naci(onali)zmu... Tako da "pobeda nad fašizmom" i velika vojna parada na koju se obeležavanje svodi, uz mnogo pompe i demonstracije vojne sile (praktično upozorenja), to treba da gurne u senku.
A nama garantuje "bledo" obeležavanje kraja rata, odnosno petnaestog maja kao našeg Dana pobede. Ako ga uopšte bude...
Dnevno-političke svrhe odlaska na proslavu našeg predsednika posle naprasnog povratka iz Amerike, ostavljamo po strani. Njegova stvar, o kojoj se dovoljno govori! Ali trajno-političke posledice po nas, po stvarni odlazak u EU i demokratski svet, nisu njegova stvar! O njima se dovoljno ne govori, kao ni o ostalim porazima budućnosti od prošlosti...