"Nije on iz Uba! On je iz SNS!"
Nije teško biti predsednik opštine pa ni ministar, otkad je san o državi u kojoj svaka kuvarica koja može biti ministar, praktikovan nakaradno! Jeste san "druga Lenjina", ali zaslužuje pažnju, makar što je dotični za deset dana promenio svet (Džon Rid). A njime se mislilo na nešto ozbiljno a ostvarivo: poslovi ministra ne bi bili mistifikovani, nego obično administriranje. I to stvarima, ne ljudima... Ali teško je kao takav ostati pametan ćuteći, ili pazeći šta reći! Lestvicu su visoko podigli i stalno je podižu, Aleksandar Vučić i Ana Brnabić. A oni oko njih, zubima i noktima pokušavaju da ih prate...
Pogledajmo šta je rekao (izvalio!), i ostao živ, Darko Glišić! "Ne upisujte decu na blokaderske fakultete, jer će vam ih vratiti kao ovu devojku iz Šapca, u kovčegu".
Kakvo kvalifikovanje fakulteta, prejudiciranje ishoda istrage, bez ikakvog podatka o nesrećnoj devojci pa ni da je zaista studentkinja akamoli koje grupe i godine (samo da ima dvadeset pet godina), gde je i kad sahranjena ili je na obdukciji, nikakva izjava saučešća nekome!
I nikakva pomisao da se po ovoj nakaradnoj logici (da izvini logika, ona nije odavle!), svojevremeno moglo reći, ali nije bilo nikog leporečivog da rekne: ne idite nigde gde ima nadstrešnica, jer će vam pasti na glavu! Ni slučajno ne koristite helikopter ako treba da vas hitno prevezu u bolnicu, jer će pasti! Ne idite u vojsku, može vas strefiti fatalna slabost na vežbi, ako izgleda da ćete morati u istražni zatvor bežite preko grane, jer tamo možete zanemoćati toliko da će vas uzalud spasavati! Ne vozite se autoputem, puno je naplatnih rampi na kojima vas neko može zveknuti svojim kolima...
Da je Glišić mlad i da nije to što je, mogli bi se zadovoljiti starim: "Nuto momka, nuto i pameti!". Mogli bi pomisliti i na posledice ozbiljne bolesti, koju je preživeo. Ali on nije momče mlado, uz pomenuto je kum Broja Jedan, i predsednik Izvršnog odbora SNS. Njegova reč ima težinu, ostavlja neposredne, i priziva dalje posledice!
Nije važno to što će se pri pomenu imena "Darko Glišić", ovdašnji politički neostrašćeni, a pogotovu oni sa strane, pitati: Koliko li je ovaj čovek visoko, u svetskoj antologiji gluposti? Ni kakvi su ministi i ministarke, u vladi Srbije! Važno je to što će kad čuju ime "Ub", lako pomisliti na Ub i Ubljane, na sliku i priliku Glišića! Ne na svetski poznate filozofe i naučnike Branu Petronijevića i Božu Kneževića, profesora i predsednika Vlade Svetomira Nikolajevića, vojvodu Voju Tankosića, glumca i profesora Rašu Plaovića..., na veoma poznate fudbalere Dragana Džajića i Dušana Savića, Nemanju Matića poznatog i kao velikog donatora... Biste nekih od njih krase park u centru Uba, zahvaljujući upravo jednom znatno ranijem predsedniku opštine...
Zato, ne pominjimo odakle je Glišić! I oprostite naslovu, njime se ne misli da u SNS nema i drukčijih od njega. Ima ih, samo ćute... A Arčibald Rajs, kad bi ponovo došao među Srbe i video šta se radi, zavapio bi svoje: "Čujte Srbi! Čuvajte se sebe...!".