Učitavam tekst...
Učitavam tekst...
Večito i vrelo pitanje odnosa prema značajnim ličnostima iz prošlosti i načinom sećanja na njih, kod nas se podgrejalo i pitanjem da li je Ljuba Popović zaslužio "bolju ulicu". Ranije, katalizator je bio neko drugi, uz stalnu dilemu: da li što je "proslavio Valjevo u svetu", ili radeći u Valjevu i za Valjevo, pa možda i za svet! "Bolja" u više značenja: duža, bliža centru, ispunjena još nečim osim stambenih objekata... Normalno, mada manje nego kad se radi o ličnostima "iz politike" ili "bližih politici": i šta su (uvek grešni) članovi odgovarajuće Komisije, zatim odbornici, "imali u vidu". Čime im je "još" (a možda i presudno) bio "veliki, značajan, zaslužan"? Političke promene posle kojih je uredno dolazilo i do promene imena ulica i trgova, preduzeća i ustanova.., svemu daju značajan doprinos.
Broj ulica je ograničen, pogotovu onih "glavnih", tako da je preteško pitanje "čiju" ulicu uzeti, da bi je dali čoveku za koga se čak slažemo da je zaslužuje? Naglasimo: traži se ulica koja nije "Bogu iza nogu", a takve postojeće uglavnom "pripadaju" ljudima ili događajima koji ih zaslužuju... U obzir valja uzeti i da imena ulica, predstavljaju deo adresa ljudi. Tako da menjanje imena otvara i probleme "tehničke prirode"! Druga stvar je dugo trajanje imena, navika na njega, plus poštovanje čoveka čije je ime. Promena imena i iz najbolje namere, nužno bi se shvatala kao njegovo nepoštovanje!
Ipak, opravdan interes za imena ulica, ne treba da potisne nešto važnije. Odavanje pošte zaslužnima, "starije" je od odavanja pošte na ovaj način, i ne iscrpljuje se ovim načinom! Primera radi, da li bi ozbiljan prigovor Valjevu bio da ne poštuje velikog Vojvodu, kad slučajno ne bi imalo njegovu ulicu? Jer ima njegov sasvim pristojan spomenik, i na vrlo adekvatnom mestu! U istom smislu, ako "Spomenik pesništvu" praktično svi smatraju spomenikom Desanki, je li opravdano pitati ima li, kakva je, ili kad će i gde dobiti ulicu? Ranije, što bi Valjevu (osim zbog nečijeg hira), trebala ulica Stevana Filipovića, pored onakvog spomenika? Uopšte, druge načine ne treba smatrati drugorazrednim! Primera radi, Matija Bećković je odavno i za života solidno „obeležen“ malim panoima formalno Veri Pavladoljskoj, na prometnim mestima. I jako je važno što nikome ne pada na pamet da traži zamenu "obeležja" nečim drugim, ili uklanjanje..
Ljig je vrlo lepo odao priznanje Milovanu Mići Danojliću njegovim imenom biblioteci, kao što je Lajkovac to učinio sa Radovanom Beli Markovićem. ("Zli jezici" kažu da je Danojlić brzo umro, poštujući pravilo da živima ne sleduje takvo priznanje). Pominjanje Parka Vide Jocić sigurno odavno izaziva prijatne pomisli na park, a ne na rupe i bare posle kiše, pri pominjanju nekih ulica. A sa protekom vremena, "mobilijar" Parka sve više su "Vidine skulpture", umetnička dela. I time zaslužni spomenik Vidi, a ne zaboravljenim narodnim herojima!
Raspravljanje ovakve teme, ipak manje "političke prirode" od većine aktuelnih, moglo bi biti i učenje stvarne razmene razloga za ovo i ono, odnosno za i protiv ovog ili onog. Nimalo nevažno!