I oni su..!

 Ne treba grešiti dušu, i reći da nikad ne priznajemo našu krivicu, ili nešto što i nije krivica ali nije ni pohvalno! A pored toga, ni da nekog drugog ne smatramo sebi ravnim. Što neko izvan nas misli da to nikad ne činimo, njegova je stvar. Izraz neobaveštenosti, ili zlonamernosti...

Oba puta neprimećeno prolazi, nimalo retko: "I oni su...!". Zanemarivši za ovu temu sporedno: da to činimo pravdajući sebe ili nekog našeg, krenimo obrnutim od pomenutog. Zar ovo nije priznanje da nismo "unikat", da je još neko kao što smo mi? Ne kao logička ili teorijska mogućnost nego kao stvarnost: takvi su "i oni"! Jasno određeni, poznati. I povrh svega, po nečem takođe određenom i poznatom. Pa šta biste hteli, još?

Međutim, nažalost, ali... Pogledajmo šta je i kakvo je, to "određeno i poznato"? Može i: kada smo raspoloženi tako samokritički i tolerantno? Odgovor nije laskav: samo kad se radi o našem, a problematičnom! Tada se drugima priznaje da su kao mi, jer "I oni su!" (činili), isto! Na primer, kad Dačić brani Paunovićevu, podsećanjem da su "i oni etnički čistili od Srba". Kad je u pitanju nešto  što nije baš krivica ali nije ni pohvalno, i kad se priča u mirnijoj atmosferi, ređe. Jer upravo zbog pomenutog, moguće je i dokazivanje da nismo učinili to što smo učinili. Ili da smo imali neke razloge da to učinimo, koji nas i ne čine krivim...

I tu bismo mogli stati, kao što bi mogla i druga strana,  "oni" koji se takođe pravdaju govoreći za nas "i oni su". Da nije nečeg novog: potpunog nepostojanja prilike, u kojoj se "i oni su", izgovara kada se govori o „našem“, što je za pohvalu! Pre svega nekoj osobini naduvanoj do karikature, ili nečem što navodno niko drugi nema. (Krleža je u tom smislu rekao da se treba čuvati srpske hrabrosti i hrvatske kulturnosti. 

A mi se nadimamo pri izgovaranju poznatog: "Niko nema što Srbin imade, Srbin ima svoje svetitelje!".( A imaju ih svi). Tako je i kad su u pitanju nesporne veličine, kad se kod nas neće reći "i oni su" (Hrvati), imaoci Tesle i Andrića. Otkako i po normativnim dokumentima postoji crnogorska nacija, da su "i oni" (Crnogorci), imaoci Njegoša! Isto važi za veličine iz ostalih oblasti, Gorana Bregovića svojataju Hrvati, Srbi i Bošnjaci. I retko se u svakoj od ovih nacija a za bilo koju drugu, čuje: "i oni su". U pravu kad kažu da je i njihov...