Učitavam tekst...
Učitavam tekst...
Tri teksta, više zahteva Gradskoj upravi i jedno novo pitanje koje se samo nameće: ko će konačno utvrditi šta se zaista radi na parcelama u centru Divčibara?
O gradilištu u centru Divčibara, uz Belu Kamenicu, Kolubarske.rs pišu još od početka maja. Za nešto više od tri meseca, javnosti je predočeno šta se dešava na terenu, od zatrpavanja dela korita reke Bela Kamenica i formiranja nasipa, preko odlaganja iskopa i građevinskog materijala van građevinske parcele, do kontradiktornih odgovora nadležnih institucija.
Zato smo 15. jula gradonačelniku Valjeva Lazaru Gojkoviću i v.d. načelnika Gradske uprave Nemanji Rasuliću uputili dopis sa pet konkretnih pitanja. Odgovor v.d načelnika Gradske uprave stigao je 28. jula, dok gradonačelnik Gojković na pitanja do danas nije odgovorio.
A ono što je stiglo iz Gradske uprave teško se može nazvati odgovorom na postavljena pitanja.
Pitanja su se odnosila na deponovanje velike količine iskopa, građevinskog materijala i betonskih cevi na parceli 715/2, za koju je ranije iz Gradske uprave navedeno da nema građevinsku dozvolu niti prijavljeno gradilište.
Tražili smo da Gradska uprava jasno kaže da li privatni ugovor između investitora, koji gradi hotel na parceli 980/28, i vlasnika parcele 715/2, na koju se deponuje iskop i građevinski materijal, može biti pravni osnov za odlaganje građevinskog materijala na parceli koja nije određena za tu namenu, da li će protiv investitora biti pokrenut postupak zbog odstupanja od sopstvenog Plana upravljanja građevinskim otpadom, kada će komunalna inspekcija naložiti uklanjanje materijala i da li će biti sankcionisan vlasnik parcele 715/2?
Na kraju, pitali smo i kakvu poruku Grad šalje građanima i turistima ako se centar turističkog mesta pretvara u prostor za odlaganje materijala pod obrazloženjem privatnog ugovora.
Odgovor v.d. načelnika Gradske uprave Nemanje Rasulića, međutim, ne sadrži konkretan odgovor ni na jedno od tih pitanja.
U dopisu se navodi da "svako narušavanje estetskog izgleda i javnih površina podleže sankcijama, da će inspektori, ukoliko postoji mogućnost ugrožavanja površina od javnog interesa, doneti rešenja sa rokovima za vraćanje u prvobitno stanje, kao i da su inspekcije već obavile terenske kontrole". Ovaj odgovor je više nego zanimljiv naroćito zbog toga što u našim pitanjima nigde se ne pominje "estetski izgled javnih površina", niti "mogućnost ugrožavanja površina od javnog interesa".
Posebno je zanimljiva rečenica da "nijedan privatni ugovor ne može biti ispred Zakona i javnog interesa". Upravo je to bilo jedno od ključnih pitanja na koje smo tražili konkretan odgovor. Ako privatni ugovor nije iznad zakona – šta je Gradska uprava preduzela nakon što je utvrđeno da se iskop sa građevinske parcele 950/28 odlaže na parcelu 715/2? Na to pitanje odgovor nismo dobili.
Prethodnih meseci nismo objavljivali podatke o vlasničkim odnosima između parcela i ljudi koji se pojavljuju u ovoj priči. Sada ih objavljujemo, jer su važni za razumevanje celog slučaja.
Parcele 950/25, 950/26, 950/27, 950/18 i 950/28, u centru Divčibara, u vlasništvu su firme GIV CONSTRUCT d.o.o, čija je vlasnica i direktorka Olivera Barović iz Obrenovca. Na parceli 950/28 izvode se građevinski radovi za koje postoji građevinska dozvola.
Parcela 715/2, koju deli korito reke Bela Kamenicana od parcele 950/28, koju se prema nalazima građevinske inspekcije odlaže višak iskopa sa parcele 950/28, u vlasništvu je SP "Lasta". Većinski vlasnik "Laste" je ASP "Strela" Obrenovac d.o.o, sa 83 odsto akcija, dok je krajnji vlasnik i direktor "Strele" Obrenovac biznismen Miroslav Nikolić.
Prema našim saznanjima, Olivera Barović i Miroslav Nikolić su rođeni brat i sestra.
To znači da je ugovor o korišćenju, odnosno zakupu parcele 715/2, o kome je u svom izveštaju govorio građevinski inspektor, prema tim saznanjima, zaključen između brata i sestre. Istovremeno, na parceli 715/2 nisu prijavljeni građevinski radovi niti je ona određena za deponovanje građevinskog materijala.
U prethodnom odgovoru Gradske uprave već je navedeno da investitor sa vlasnikom parcele 715/2 ima ugovor na osnovu kog se višak iskopa odlaže na toj parceli. Inspektor je naveo i da će materijal biti vraćen nakon završetka faze radova.
Ali problem je upravo u tome što zvanični Plan upravljanja otpadom za gradilište na parceli 950/28 predviđa da se višak materijala i iskopa odlaže u okviru te građevinske parcele. Gradska uprava je taj dokument ranije dostavila našoj redakciji, a u njemu je navedeno da je privremeno deponovanje viška materijala i iskopa van granica građevinske parcele zabranjeno. Naša redakcija je, međutim, dokumentovala da se materijal odlaže na parcele 715/2.
Upravo je na tom mestu građevinska inspekcija ranije pronašla opravdanje za odlaganje iskopa na parcelu 715/2.
U izveštaju je navedeno da investitor ima ugovor sa vlasnikom parcele 715/2 i da se na njoj ne nalazi građevinski otpad, već iskop V kategorije. Zbog toga, zaključuje inspekcija, nije bilo osnova za postupanje po Zakonu.
Međutim, ostaje neodgovoreno pitanje: ako je privatni ugovor dovoljan da se iskop sa jednog gradilišta odlaže na drugoj parceli, zbog čega je uopšte propisano gde se, prema odobrenom Planu upravljanja otpadom, taj materijal sme privremeno deponovati? I još važnije – ko je odobrio promenu lokacije deponovanja?
Ovo nije prvi put da se od Gradske uprave traže odgovori.
Još početkom maja ukazali smo na zatrpavanje dela korita Bele Kamenice kamenom i formiranje nasipa preko reke, koji je služio kao pristupni put ka gradilištu. U planu generalne regulacije prostor između reke i parcele na kojoj se izvode radovi predviđen je za saobraćajnicu i javne zelene površine, odnosno uređenu obalu.
Kada smo potom zatražili odgovore, Gradska uprava je tvrdila da za pregrađivanje korita nije nadležna, dok je JP "Srbijavode" odgovorilo da je Bela Kamenica vodotok drugog reda i da je za njega nadležna lokalna samouprava.
Kasnije je građevinska inspekcija tvrdila da je korito reke očišćeno i vraćeno u prvobitno stanje, iako za najavljeni vanredni inspekcijski nadzor nije sačinjen zapisnik. Istovremeno, fotografije sa terena od 30. maja i 14. juna pokazivale su nasip, velike količine zemlje i kamena, mehanizaciju i suženo korito.
Ni pitanje deponovanja iskopa nije novost. Još u junu smo objavili da je, uprkos odredbama zvaničnog Plana upravljanja otpadom, materijal sa parcele 950/28 odlagan na susednu parcelu 715/2.
Grad Valjevo ne mora da potpiše nijedno rešenje kojim se investitoru ili vlasniku parcele dozvoljava ono što rade. Dovoljno je da ne reaguje. A upravo je to ono što se, nakon više meseci, sve teže može objasniti administrativnim propustom.
Ako su gradske inspekcije bile na terenu, ako Gradska uprava zna za odlaganje iskopa, zna za privatni ugovor i zna šta piše u Planu upravljanja otpadom, a mesecima nakon prvih prijava nema naloga za uklanjanje materijala niti javno saopštene sankcije, onda se više ne može govoriti samo o "nedostatku informacija".
Naprotiv, postavlja se pitanje da li upravo ćutanje i izostanak postupanja Grada omogućavaju investitoru i vlasniku parcele da nastave da rade ono što im odgovara.
Jer, v.d. načelnika Gradske uprave Nemanja Rasulić u svom odgovoru sada izričito kaže da "nijedan privatni ugovor ne može biti ispred Zakona i javnog interesa". Ako je tako, onda javnost ima pravo da zna: šta je Grad Valjevo konkretno preduzeo da zaštiti zakon i javni interes?
Za sada, odgovor na to pitanje nismo dobili.
Gradonačelnik Lazar Gojković na pet konkretnih pitanja nije odgovorio uopšte, dok odgovor v.d. načelnika Nemanje Rasulića ne navodi nijednu konkretnu meru protiv investitora ili vlasnika parcele. Zato se pitanje više ne svodi samo na to ko je odložio iskop na parcelu 715/2. Pitanje je i ko mu je, mesecima nakon što je Grad o tome obavešten, omogućio da tamo ostane?