Gojaznost epidemija modernog doba i ozbiljna pretnja zdravlju
Povodom Svetskog dana borbe protiv gojaznosti, pod sloganom "Osam milijardi razloga za borbu protiv gojaznosti", stručnjaci upozoravaju da ovaj problem više nije samo pitanje fizičkog izgleda ili karaktera, već kompleksno zdravstveno stanje koje zahteva ozbiljan i stručan pristup.
Prim. dr Jasmina Lukić, subspecijalista ishrane, ističe da je gojaznost postala prava epidemija koja pogađa sve slojeve društva.
Gojaznost se ne javlja preko noći, već postepeno. Prekomerna telesna masa služi kao uvod u samu bolest, a pored opšte težine, jedan od ključnih pokazatelja rizika je i obim struka, koji jasno ukazuje na nagomilavanje masnih naslaga oko unutrašnjih organa.
Na nastanak ovog problema ne utiče samo prekomeran unos hrane. U pitanju je splet različitih faktora - nasledni faktori i prirodni procesi u telu; prirodno usporavanje metabolizma koje olakšava nakupljanje kilograma; depresija, anksioznost i manjak samopouzdanja često prate gojaznost; okruženje u kojem živimo i radimo.
Gojaznost je usko povezana sa razvojem teških oboljenja kao što su dijabetes, povišen krvni pritisak, holesterol, bolesti srca i krvnih sudova, kao i problemi sa disanjem tokom spavanja. Zbog toga je lečenje gojaznosti zapravo borba za očuvanje celokupnog zdravlja.
Prema rečima dr Jasmina Lukić, lečenje je dugotrajan, a često i doživotan proces koji zahteva promenu navika i stila života.
“Ključ uspeha leži u redukciji ishrane i uvođenje kontrolisane fizičke aktivnosti. Umesto osude, pacijentu je potreban empatijski pristup stručnjaka, psihologa i psihoterapeuta. Sporiji, ali kontinueran gubitak težine jedini je put ka trajnom rezultatu. Brza rešenja se ne preporučuju jer dugoročno ne daju efekat”, poručuje dr Lukić.
Posebno zabrinjava porast gojaznosti među najmlađima. Deca usvajaju navike svojih roditelja, pa je uloga porodice, ali i prosvetnih radnika i pedijatara, presudna u prevenciji od najranijeg uzrasta.
"Lečiti gojaznost je skupo i teško, zato je ključ u edukaciji i preventivnom delovanju pre nego što problem postane hroničan", zaključuje dr Jasmina Lukić, uz napomenu da se pacijenti najčešće javljaju lekaru tek kada osete otežano kretanje, zamaranje ili bolove u zglobovima.
Savetovalište za ishranu u Valjevu
Svi građani koji osećaju potrebu za stručnom pomoći mogu se obratiti Savetovalištu za ishranu pri Domu zdravlja u Valjevu. Pomoć je dostupna svakog petka pre podne, uz preporuku lekara ili samoinicijativno.